Pisma Gospodinu Bleru – KO JE TAMO LUD – Nastavak 54

26 aprila, 2015 u rubrici O opančarima i opancima

(odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo)

       Ova se teza dopala i onoj pijanoj ljudini od čoveka – Robinu Kuku, pa je i on počeo da elaborira tu temu. Potvrdio je da je ono što Robertson sere o silovanju tačno. Izgleda da je i on opsednut tim stvarima. Uostalom, sa njegovim problemima te vrste javnost je upoznala i njegova bivša supruga na bazi sopstvenog iskustva od 28 godina, a poznato je da ta vrsta problema izaziva i opsednutost time. U želji da bude uverljiv, gospodin Kuk je nedavno, usred studija, izvadio „mobiljni“ i pozvao svog prijatelja, mafijaša Tačija, direktno u Tiranu. „Aljo, ¼“ Evo, vidite, kaže čovek da je to tačno. Bilo je fascinantno. Mi5 I MI6 su bili postiđeni. Tako rade laburisti – direktno u glavu!

* * *

       Pre neki dan sam vas video sve na okupu. Kadar iz Vestminstera – stari, dobro poznati dekor. Sa nostalgijom se prisećam kako sam utorkom, 2 p. m. uključivao televizor da vidim duele iz Vestminstera – Question time za Prime ministra. Lukava, dobro smišljena pitanja, vispreni, vrcavi odgovori – zavisno od pitanja. To Britanija testira svog Prime ministra. Bolje od najboljeg pozorišta! Vi ste tada sedeli u opozicionim klupama. Preko puta Vas – Džon Mejdžer, Prime minister.

       Jednog se slučaja i danas dobro sećam. Mora da se i Vi sećate, podsetiću Vas. Bilo je to kad je gospodin Redford, mislim da se tako zvao, u ono vreme mlađi ministar u Mejdžerovom kabinetu, izazvao Mejdžera za leadership contest u okviru Konzervativne stranke, što je praktično značilo da atakuje na njegovu poziciju Prime ministra. Mlad, ambiciozan, nadobudan – neko ga je očigledno nasankao. Naravno, Mejdžer ga je pobedio otprilike sa jedno 90 odsto glasova. Redford je, kad su saopšteni rezultati, video da se zatrčao, pa je nespretno izjavio nešto u stilu da je on time samo želeo da pomogne Mejdžeru da učvrsti svoju poziciju, da se vidi da je Mejdžer stvarni vođa, u stvari, on voli i ceni Mejdžera i tako to – lupetao nešto. Naravno, Mejdžer ga je posle toga oterao. Ipak, to nije bila prijatna situacija za Mejdžera, i Vi ste pokušali da to iskoristite, pa ste mu postavili vešto pitanje: „Kako Prime minister misli da vodi naciju, kad, eto, ne može uspešno da vodi ni svoj kabinet?“ Mejdžer je ustao i iz mesta odgovorio:   „Ne, g. Bler, niste Vi to razumeli. Mene je g. Redford izazvao zato što me voli!“ Samo je to rekao – i seo. Nastao je urnebes smeha i na jednoj i na drugoj strani klupa. I Vi ste se iskreno smejali. Reagovali ste ljudski i dignutim palcem uvis priznali protivniku poen. I Vi ste takvom reakcijom dobili poene, jer Britaniji se dopao i Mejdžerov odgovor i vaša reakcija – Britanija to ceni.

       No, da se vratim na scenu iz Vesminstera od pre neki dan – Vi napaljeno obrazlažete potrebu slanja novih 1.800 vojnika, tenkove, oklopna vozila i samohodne topove u ovaj  humanitarni rat. Izgleda da ste malo porasli od kako ste postali ratnik – nisam primetio da li ste se to propeli na prste u želji da budete ubedljiviji ili vam je kosa porasla (koji bi to jastreb bio, a mali). Iza vas je  stajao Džon Preskot, u stilu – što mi je sve ovo trebalo. Do njega, vaša uzdanica Robin Kuk. Nešto se smanjio, rekao bi čovek stao bi u onaj oklop izložen u Tauer Bridge muzeju. Potom Margaret Beker, a do nje njena drugarica, zaboravio sam joj ime. Liči na domaćicu, setićete se. Što bi rekao naš pisac kozerista Brana Crnčević dok nije počeo da ide redovno kod Miloševića na viski pa prestao da bude pisac – sve moj do mojega. Robertsona nisam primetio. Čujem posle da je bio na Harvardu da predaje Amerikancima o ratnim veštinama! A snalazi se u tome ko majmun u kuglani.

Nastaviće se