Pisma Gospodinu Bleru – KO JE TAMO LUD – Nastavak 55
27 aprila, 2015 u rubrici O opančarima i opancima
(odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Drugi deo)
I pored toliko gluposti koje ste za tako kratko vreme napravili, najviše od svega iritira vaša osionost. U tom pogledu ne zna se ko je od vas trojice gori. Međutim, niste samo i osioni. Voditeljka SKY, nisam upamtio ime, ali možda ćete se Vi setiti – nije baš u prvoj mladosti, tu je negde između četrdeset i pedeset, tifus frizura, zamašne obline, negde oko 25 – 30 kila, visoka – ima je, bogami, skoro 140 centimetara (nešto preko 4 fita), ali riba – kruži oko jadnog Marka Gašića ko „nevidljivi“, pa sve prstom – ima da prizna ono što mu ona kaže, a ne ono što on priča. Mi Srbi bi za nju rekli, pusti je – nedojebana. Možda joj se dopala vaša ekipa – Bler, Kuk, Robertson, videla šansu da je ratnici siluju, pa ne propušta priliku, hoće da se istakne i kandiduje se za ekipu. Britanijo, gde si! Zašto se brukaš. Poteraj motkom ove satrape, pa makar i Pedi Ešdaun došao na vlast!
Ovo što govorim nisu ni banalne ni bezazlene stvari. Ta prokleta osionost može glave da vam dođe. Osiono se ponašate svi, od Klintona do ove voditeljke. Čak su se i Nemci ponovo razgoropadili. Koriste gužvu. Više ih ne obavezuje teorija naročite uzdržanosti zbog nacističke prošlosti iz Drugog svetskog rata. Hoće i oni da iskoriste šansu. Ovo su njihova vremena. Osilili se i oni. Kancelar Šreder poručuje ruskoj državnoj delegaciji, još dok su bili u avionu (krenuli ka njemu da mu kažu o čemu su razgovarali u Beogradu), da to sa čime su krenuli, nije dovoljno – ni za razgovor sa njim. Pa znate li vi ko je bio u toj delegaciji – viši nivo Rusija nije mogla da sastavi. Opet potcenjujete i ponižavate Ruse. Već sam nešto o tome ranije pomenuo, ali evo još malo detalja. Sutradan su odmah izveli onaj šou „Kamčatka“. Možda Vi i znate detalje, ali Vaši, i moji, sunarodnici sigurno ne znaju, jer ste im uveli cenzuru. Ako nisu čuli, nije se dogodilo. A evo kako je bilo: postavili Rusi jedan kamion na Kamčatku. Zatim postavili podmornicu u podvodni položaj negde u Barencovom moru i opalili jedan od onih bojevih nuklearnih raketnih projektila (sada ih imaju samo 6.599). Pogodili jadni kamion u čelo – tačno u sredinu između dva fara. Jeste šteta za kamion, pa i za potrošenu raketu, ali isplati se. Potom objavili da su preusmerili raketna postrojenja ka vama – zemljama učesnicama Humanitarne pomoći. Za svaki slučaj. Postavili i čekaju – dok im konačno ne dokurčite, a tu ste.
* * *
A da ste ste se ozbiljno bavili politikom, umesto što se se zaljubili u Klintona, mogli ste opet da uđete u istoriju – ali na pravi način. Da iskoristite nezadovoljstvo Rusa, napunite jedan „džambo džet“ britanskim poslovnim ljudima, odvedete ih u Rusiju, dogovorite se pošteno sa Rusima, stvorite im makroambijent – i da ih potom pustite da posluju, da razvaljuju od posla. Nema nijednog razloga zašto sa Rusima ne biste radili tako. Oni su toga željni i strašno bi to cenili. Rusija je ogromna zemlja, bogata, neistražena. Bilo bi tu ogromnih poslova, lepo njima, a bogami i vama. Zajebali biste, i to pošteno, i Amerikance i Francuze i sve ostale. Sorry, prvi sam se setio.
Zar niste čitali da je Kol tako nešto svojevremeno uradio u Kini. Da li ste primetili da se Kina razvija džinovskim koracima. Zamenili su ekstremno komunističko rukovodstvo umerenim prolevičarskim režimom i okrenuli se poslu umesto kojekakvim ideološkim budalaštinama. Nemačka tehnologija, njihova radna snaga – još uvek jeftina, bašta ogromna, neuzorana. Imali ste prednost u odnosu na Nemce. Bili ste 100 godina u Hong Kongu. Hong Kong je lokomotiva ogromne kineske kompozicije. Što niste seli na mesto mašinovođe, što ste to mesto prepustili Nemcima. Oni su se prvi setili iako ste imali ogromnu prednost – prednost od sto godina. Da li možete da pretpostavite koji će ekonomski džin Kina da bude u narednih pedeset godina.
Umesto da ta pitanja budu centar vaše preokupacije, da ekonomski jačate zemlju, otvarate nova radna mesta, smanjujete nezaposlenost, Vi se uhvatili sa Klintonom ratničkih igara. Mislite da on sa svojom pameću stoji iza svega toga. Nema on muda za to. I njega su tamo doveli iz nekog Arkanzasa, jer hoće da sluša. Koga? Krupni američki kapital. Ja mogu da pretpostavim, a Vi možda i znate, koji se obim para vrti u industriji naoružanja. Koga će to da interesuje – ako nema ratova. A ako ih nema – valja ih izmisliti. Kakav globalni mir! Potreban je predsednik koji će da izmišlja ratove.
Prisetite se malo ne tako davne prošlosti. Prvo je, u vreme Regana, poprilično dugo trajao iransko-irački rat. Amerika je bila uz Sadama Huseina. U znak zahvalnosti obećali su mu Kuvajt. Sadam Husein je to ozbiljno shvatio, pa kad je kasnije hteo i da ga uzme, sva svetska armada se sručila na njega. To je bilo u doba Buša. Sad Klinton izmišlja razloge za rat sa Jugoslavijom. Koji bi on američki predsednik bio da ne izmisli ni jedan rat, šta bi na to rekli oni koji su ga na tu funkciju doveli? Tu se krug zatvara. A gde ste vi u svemu tome. Kod nas bi na to rekli – ili je za to plaćen ili je glup. Šta god da od toga izaberete, isto Vam se hvata – ni jedno ni drugo ne opravdava.
Nastaviće se