Znam šta javno mnjenje u tim zemljama može da učini i u to polažem jedinu nadu. Verujem u moje Engleze. Sećam se kako su se pod kamione bacali da spreče nehumani transport stoke u zemlje Evropske zajednice, jer su precizno izračunali da stoka koja se vodi na klanje ne može tako i toliko dugo da izdrži u kamionu, nehumano je to.

       Sedim pored televizora i očekujem da vidim takve slike, jer se prema anketi koju je pokrenuo BBC, već skoro 80 odsto ljudi protivi bombardovanju. Umesto toga – Vaša slika gospodine Bler. Obraćate se naciji i tražite javnu podršku za humanu akciju koju ste zajedno sa svojim saveznicima započeli! Izgledali ste mi mnogo ružno.

       BBC prekida anketu. Britanci su disciplinovan narod i vole da prate svog vođu. Jadni ljudi nisu čitali Domanovića. Meni, kao novopečenom Britancu, to nije jasno. Nisam očekivao da Prime minister Velike Britanije onako plačnim glasom moli naciju da ga prati u tako sumnjivoj operaciji. Sećam se jednog drugog britanskog Prime ministra – Vinstona Čerčila. I on se obratio naciji na početku Drugog svetskog rata, ali ne plačnim tonom, naprotiv, i jednostavno rekao: „Nacija mi je poverila da vas vodim u ovim sudbonosnim vremenima za našu zemlju. Dužnost mi je bila da to prihvatim…“, već sam taj govor napred pomenuo, da se ne ponavljam. Možda sam zbog njega i zavoleo taj narod. Pročitao sam sve njegove knjige. Govore i anegdote, posebno.  Vinston Čerčil je ušao u istoriju. Gospodine Bler, plaši me da ćete i Vi ući u istoriju! You certainly understand what I mean!

       Nemački kancelar Šreder, a naročito njegov uspaljeni ministar odbrane general Šarping,  lako će naći opravdanje u svojoj zemlji. Možda će ih proglasiti i za heroje. Uspeli su da se oduže svom slavnom pretku Hitleru. I on je, pre ravno 58 godina, 6. aprila 1941. godine, bombardovao Beograd. Razrušio ga je baš kao što ga i vi rušite sada. Bilo je preko 2.500 poginulih. Zašto? Možda gospodine Bler, niste čitali istoriju – zato što Srbi nisu hteli da se pridruže Hitleru, poput Italije, Austrije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Albanije, svih zemalja koje nas okružuju. Da, zaboravio sam, i Hrvatske i Slovenije, tada delova Kraljevine Jugoslavije. Jedino su Srbi, apsolutno usamljeni u tom delu Evrope, rekli Hitleru – NE! Izašli su spontano na ulice Beograda 27. marta 1941. godine sa transparentima na kojima je pisalo BOLJE RAT NEGO PAKT, i tako – aklamacijom, odbili pristupanje Trojnom paktu koji je tadašnja jugoslovenska vlada već bila potpisala, a u kome su, pored Nemačke, već bile Italija i Austrija. Naravno da Hitler, baš kao i Vi sada, takvu neposlušnost  nije smeo dopustiti i, drugima za primer, samo nedelju dana kasnije, usledilo je bombardovanje. To je bio prvi otpor takvog obima u Evropi. Vi i ostali naši saveznici iz Drugog svetskog  rata ste nam se tek kasnije pridružili.

       Možda će pomenuta gospoda iskoristiti predstojeću veliku proslavu – 50 godina NATO-a,   i javno ili tajno otići da se poklone senima svog slavnog pretka, sa porukom da su nastavili njegovo delo. Uspeli su da NATO pretvore u čisto fašističku organizaciju i, više od toga,  vođe najrazvijenijih zemalja Evrope, na čelu sa Amerikom, prihvatile su njegovu ideju. To je više nego što je i sam Hitler mogao sanjati. Kome ćete se vi pokloniti – Klintonu?

      Prema zamisli organizatora, ta proslava treba da bude spektakularna i njena uvertira je već započela 24. marta 1999, bombardovanjem Jugoslavije – tačno mesec dana ranije! Klimaks se predviđa na dan zvanične proslave – 24. aprila 1999. godine. Umesto vatrometa, biće priređen vatromet uživo – Jugoslavija će goreti. Kakav veličanstveni, sotonski scenario.

      Vama je, gospodine Bler, zahvaljujući dosadašnjem uspešnom delovanju, obezbeđeno počasno mesto u svečanoj loži – odmah do Klintona, sa njegove desne strane. Širak će morati da se zadovolji s levim mestom – uspeli ste da ga nadmašite. Nemci nemaju šansi – još uvek su sveža sećanja iz Drugog svetskog rata. To bi trebalo da bude taj snimak za istoriju.

Nastaviće se