Povodom ubistva Olivera Ivanovića – Pitanja

januar 19, 2018 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

U izvanrednom tekstu Adama Pakaia, objavljenog 18.01.2018. na portalu Kolumnista (čitajte ovaj portal), autor na kraju kaže – Život Olivera Ivanovića nosio je odgovore. Njegova smrt donela je pitanja!

Već sam autor u pomenutom tekstu postavlja mnoga pitanja od kojih izdvajam jedno – Ko je Kosovsku Mitrovicu učinio takvom? Oliver Ivanović sigurno nije, jer on je poslednjih četiri godine, od toga tri godine u zatvoru, mučio svoju muku – da dokaže nevinost pred kosovskim sudovima, a da se pritom država Srbija baš i nije mnogo pretrgla u pružanju pomoći  svom građaninu, ni približno onom što čine okolne države, proglašene ili samoproglašene u zaštiti svojih građana kad se nađu – a nalaze se konstantno, u sličnim situacijama. Dobro, pusti njih, oni su takvi kakvi jesu, mi smo vazda bili nešto drugo, ali čak ni približno onom što, na primer, mi činimo kad se nekom našem građaninu uskrati viza za učešće na tradicionalnom molidbenom doručku u Americi.

Po izlasku iz zatvora pokojni Ivanović je u intervjuu za časopis Vreme rekao: “U poslednjih par godina u Mitrovici smo imali preko pedeset slučajeva paljenja automobila, bacanja ručnih bombi i  dva nerazjašnjena ubistva. Sve se to dešava na teritoriji od dva i po kvadratna kilometra, koja je potpuno pokrivena sigurnosnim kamerama. Očigledno je da se policija boji da se ne zameri počiniocima, ili su počinioci uvezani sa bezbednosnim strukturama.”

O tome svedoči i bivša poslanica Skupštine Kosova Rada Trajković (Tv N1 – dnevnik u 19, 17.01.2018.), kad kaže da suštinsku vlast na Kosovu vrše krimogeni elementi, pominje punim imenom i prezimenom i glavnog od njih i pita da li će se Predsednik Srbije ograditi od njih i izolovati ih, te tako skinuti i moguću optužbu da država Srbija stoji iza tih elemenata.

A razloga za takvo distanciranje ima – na primer: na već, po kontroverznim komentarima poznatoj, konferenciji za štampu upriličenoj posle ubistva Olivera Ivanovića, Predsednik države reče da je Kadri Veselji, gospodar iz senke Kosova – a taj lik, kako Predsednik reče, preti da ga Srbija neće zaustaviti ni do Niša i poručuje mu da u tome neće uspeti, dok na fotografijama koje ovih dana kolaju po medijima se vidi kako novoizabrani gradonačelnik Kosovske Mitrovice Goran Rakić sedi u društvu sa tim gospodarom Kosova iz senke, opušteno i veselo (samo njih trojica za stolom, sa sve tanjirima i čašama) – onaj isti Goran Rakić koji je nedavno u delirijumu oduševljenja, uz kliktanje onog balvana od političara Marka Đurića – Aco Srbine!, kao prvi na Srpskoj listi izabran za gradonačelnika Kosovske Mitrovice, dok su svi drugi u kampanjii koja je pre toga za te izbore vođena, uključujući i pokojnog Olivera Ivanovića, otvoreno označavani kao izdajnici srpskih interesa na Kosovu.

Šta je tačno – ono što Predsednik reče da će se razgovori u Briselu nastaviti ili ono što pomenuti Marko Đurić reče da se on neće vraćati za pregovarački sto dok se ne otkriju ubice tog terorističkog čina i zašto se predsednik ljuti na novinare koji traže razjašnjenje takvih dilema. Otkud Marku Đuriću sposobnost da tako brzo reši ovaj slučaj – teroristički akt, koji naravno podrazumeva da je to uradila ona druga strana. A general Momir Stojanović, bivši direktor Vojne obaveštajne službe (VBO), kaže: “Ne verujem da iza ubistva Olivera Ivanovića stoji albanski faktor”. Ako Marko Đurić raspolaže takvim investigatorskim sposobnostima, postavimo ga da reši bar neki od brojnih nerešenh slučajeva – recimo ko je rušio Savamalu?

Ili, zašto se Predsednik onako srdi na novinare koji pitaju da li je nedavno paljenje autoomobila Olivera Ivanovića možda povezano sa ovim ubistvom. Da li to znači da i on sam polazi od toga da su Oliverov automobil zapalili naši, a da je nepristojno i pomisliti da onaj ko je zapalio automobil može i  oroz da povuče.

Pomenuh gore Momira Stojanovića, pa se setih i izveštaja Anketnog odbora o trošenju budžeta Srbije na Kosovu iz 2013. godine, kojim je on rukovodio. A u izveštaju je između ostalog pisalo: Drskost bahatost i neodgovornost koja se graniči i s bezobrazlukom u trošenju budžetskih sredstava Republike Srbije namenjenih najugroženijima na KiM. Šta je nakon tog izveštaja urađeno? Ne idu valjda te (ogromne) pare na instaliranje ovaakve srpske vlasti na Kosovu. Ako je tako onda i ja kao poreski obveznik ove zemlje to finansiram.

       Ima još mnogo pitanja – nastavite.

Dragiša Čolić, 18.01.2018.