Đavo je došao po svoje

januar 10, 2018 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

I ma koliko to jeretički zvučalo, đavo je, niko drugi, do Mitropolit Amfilohije Radović.

Još u uvodu svoje prve knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA (Beograd, 2012), sam napisao:

       “Nisam ja neki pobornik teorija zavere, ali mislim da, jednostavno, to tako funkcioniše.  Držim da nam oni, u interesu tih svojih strateških ciljeva, čak i izbore kroje, a trenutno neposredni cilj im je da završe ovo sa Kosovom. Mislili su da to mogu da sprovedu sa Tadićem, koji je demokrata po meri, dok nisu shvatili da je on obična akademska zamlata, koja se uz to i primila na lepote vlasti pa, iz straha da to ne izgubi, ne sme da se zameri onima iz (tadašnje) opozicije, jer će ga oni, uz pomoć dežurnih domaćih patriota jednostavno pojesti. Kad su ovi iz Evrope to shvatili, okrenuli su se onim drugima. Ni najmanje im ne smeta što su to bivši radikali, Miloševićevi socijalisti, Mirini julovci – nema to veze, ovi drugi su robusniji i nisu toliko fini kao oni prethodni. Pitanje je samo, ko sme da proguta žabu, jer svima njima je Kosovo kamen za vratom. I sad imamo apsurdnu situaciju. Oni prethodni su pali zbog Kosova. Niti su se dopadali domaćim patriotama, na čelu sa ovima koji su sada na vlasti – svaki njihov, pa i najmanji korak, koji bi mogao da bude protumačen da vodi ka nezavisnosti Kosova, oštro je sasecan svim sredstvima, niti Evropi – bili su isuviše jalovi i neefikasni i ovi su im okrenuli  leđa.

       A ovi sadašnji, piče ka Evropi brže nego oni prethodni … Ostaje tu samo jedan problem – isuviše su oni tu nac. patriota stvorili, koji su ih ozbiljno i shvatili, pa je pitanje kako će kod njih da im prođe ta priča”.

 * * *

       Da nije tako, kad bi Zapad ovoliko dugo bio “zaljubljen” u Vučića i podržavao i njega i ovu njegovu demokratiju sa svim pratećim pojavama koje nas okružuju – Šešelju se sudi u Hagu a njegovim sledbenicima, tadašnjim – koji u Skupštinu dolaze kolektivno u majicama sa Šešeljevim likom, a bogami i sadašnjim – koji se u suštini i ne razlikuju od onih ondašnjih, se daje puna podrška  ne samo u preuzimanju vlasti, već i u vršenju takve vlasti.

I naravno, vreme izravnavanja računa je moralo da dođe – vuku se potezi u pravcu zaokruženja Kosova sa svim epitetima samostalne države, bez obzira kako mi to nazivali – čak i uz poklike  „Aco Srbine“. Šta zna onaj što ne propušta „Farmu“, „Parove“, „Zadrugu“, koga u vreme stalnih izbornih kampanja autobusima vodaju od grada do grada šta su stvarni epiteti države.

Ali ima i onih koji to znaju i jedan od njih je Amfilohije Radović, koji se ne libi da kaže – Bojim se da Vučićeva politika vodi izdaji Srbije.

A ima i sa one strane onih koji dobro znaju šta to znači i kuda takve izjave vodi, pa je odmah angažovana teška protivavionska artiljerija. RTS-u se ne ispušta tek priznati nacionalni status – kad bi inače dobili preko tri miliona evra za snimanje serije o Nemanjićima, a setite se kako su bili tretirani za vreme ptethodne olimpijade, pa je bio brži čak i od Pinka – angažovao je Nebojšu Krstića da bude gost komentator u jutrošnjem pregledu štampe, a ni njemu se ne ispušta sadašnji status komentatora za specijalne prilike koji se potpisuje sa „Marketinški stručnjak, Nova PR”, pa je mitropolit Amfilohije Radović, odjednom postao izvesni Risto Radović, koji naravno svašta lupeta, a ko još treba da obraća pažnju na to šta neki tamo Rista priča.

Šta još reći o komentaru ovog „marketinškog stručnjaka, Nova PR”. Na pitanje šta misli o odluci koju ovih dana treba da donese vladajuća stanka – da li će i ove godine uz predstojeće beogradske izbore biti raspisani i parlamentarni izbori, koji se, od kako je ove vlasti, održavaju skoro svake godine, Nebojša Krstić hladno ponavlja mantru vladajuće stranke – ako opozicija želi i parlamentarne izbore, imaće ih. Ja moram da kažem da nisam čuo ni jednu opozicionu stranku koja to traži, izuzev ako se pod tim ne podrazumevaju odgovori na pitanja koja im se tim povodom upućuju – da li ste spremni i za parlamentarne izbore ako i ove godine do njih dođe i rutinski odgovori koje ovi na takva pitanja daju – da, mi smo uvek spremni. Pa ne očekuje se valjda da neko od njih kaže – ne mi nismo spremni. Nebojša Krstić nije glup čovek, a ako hoće da se bavi javnim komentarisanjem morao bi znati da su takve izjave ne samo netačne nego i bezobrazne. I tu se onda postavlja pitanje, zašto ovaj bivši član DS-a i bivši savetnik bivšeg predsednika države Borisa Tadića to čini, a odgovor na to pitanje najbolje daje naslov iz Kurira, iz vremrena prošlogodišnjeg rata između tog lista i Vučića  –    ŠOKANTNO! OTKRIVAMO ZAŠTO JE NEBOJŠA KRSTIĆ NAJVEĆI VUČIĆEV BOT! Krle tajkun zaradio bezobrazne pare! Inkasirao čak 451 MILION! A kratko vreme pre toga, niko  za njegovu marketinšku agenciju nije ni znao. Iz tog vremena (januar 2017) pogledajte tekst Pomozimo Nebojši Krstiću … da položi kolokvijum za prijem u SNS, jer izbori su na pragu www.opančar.com

I naravno, takav vele-bot je na ceni pa sledećeg jutra gostuje na Pimku kod čuvenog Sarape i tamo, oprostite mi ovog puta na prostoti, sere li sere. Juče Olja Bećković u Blicu, u svojoj redovnoj kolumni koju ima u tom listu reče: “Da sam gumena prostirka u tuš kabini, ne bih pristala da budem Nikola Selaković. Da sam otirač za cipele na kome piše WELCOME, ne bih izgovorila ono što je izrecitovao Marko Đurić. Da sam sintetička pajalica za prašinu u tri boje, ne bih pristala da saopštim ono što je potpisala Zorana Mihajlović…”  A ja dodajem – da sam sve to skupa, ne bih pristao da radim to što radi Nebojša Krstić.

I dok je to što Nebojša Krstić govori bilo za očekivati, sve njegove pohvale je dobila Gordana Čomić, visoka funkcionerka DS-a, bivša Nebojšina partijska drugarica, koja je mitropolitove izjave nazvala verbalnim nasiljem. Čuo sam šta je o tim izjavama rekao i Nikola Selaković, Generalni sekretar Predsednika Republike – nespretno i neuverljivo ih je nazvao vradžbinama i šta je, nešto uverljivije o tome rekla potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović i moram da kažem da je Gordana Čomić od svih njih bila i najoštrija i najefektnija, pa se pitam da li je bilo primereno da baš takva reakcija dođe iz opozicije i to iz DS-a, pogotovu ako je u trajnom sećanju ostala nečuvena Amfilohijeva izjava u govoru na sahrani ubijenom Zoranu Đinđiću, njihovom partijskom lideru i tadašnjem predsedniku Vlade, jer sve ove sadašnje izjave su deo traženog dijaloga o Kosovu, pa bilo kako bilo, izjava Gordane  Čomić ovako data i u ovom trenutku je za Aleksandra Vučića dar sa neba, daleko veći od svih pobrojanih izjava zajedno.

Da se razumemo, mnogi od nas misle o Amfilohiju isto što i Gordana Čomić ali i on i Vučić spadaju u ono najtvrđe krilo sa početka ove priče koje je merilo svaki korak ondašnjoj DS vlasti – da se ni slučajno ne pređe granica koja bi mogla da bude protumačena da vodi ka predaji Kosova, pa nije baš bilo za očekivati da takva podrška dođe od jedne visokopozicioirane članice DS-a.

Dragiša Čolić, 9.1.20118.