Priča o slonu i slonici

maj 22, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Savremena (fudbalska) basna: Drže se slon i slonica za surlu.  Slonica upita – dragi, el’ ti mene stvarno voliš ili me samo vučes za nos?

       Uselio se jedan slon u staklarsku radnju pre punih osam godina i lomio sve pred sobom. Pokušavali mnogi da ga isteraju, ali nisu uspevali – on bi im dao naramak sena i oni bi srećni i zadovoljni postajali članovi njegovog krda.

       Onda se pre nekih pet-šest godina pojavio jedan mladi slon koji je pre toga duže vremena igrao fudbal u zemljama Evropske unije i rekao – Sad ću da vam j…. m…., sve ću da vas poteram. Najpre je krenuo na svoj matični klub u kome je i naučio da igra fudbal – neću da kažem njegovo ime da se Grobari ne naljute. Udario je pravo na čelnog slona tog kluba čije je fudbalsko ime bilo Šnajder, međutim ispostavilo se da je ovaj u međuvremenu dobro savladao fudbalsku strategiju – žestoka odbrana i iznenadni kontranapad. U jednom od takvih kontranapada mladi slon je završio na ledini – što’no kažu, ko k….. o ledinu.

       Ali našeg mladog slona to nije obeshrabrilo. Podigao se, obrisao prašinu i krenuo direktno na onog slona iz staklarske radnje. Obigravao, obigravao, kevtao k’o pas, ništa nije pomagalo. Onda se onaj veliki slon iz radnje, koji je inače bio jako duševan, sažalio na ovog slona junošu, pozvao ga unutra, napojio ga, dao mu malo sena i zaštitnički rekao – Ti si meni jako simpatičan, tako odlučni i efikasni meni upravo trebaju, postaviću te za mog zamenika, ono što ovi koji se zamajavaju fudbalom zovu potpredsednik za fudbalska pitanja.

       Mladom slonu se to dopalo i prionuo je na posao. Odmah je u šumi potražio nekoga ko će time da se bavi i pronašao jednoga koji doduše nije ličio na slona nego na ćurana – Moj ćurčić, tepao mu je, nije važno što nisi slon, znaš kako kaže onaj Lala sa gitarom – sve su to nijanse.

       Onda je ovaj slon što je ličio na ćurana totalno sjebao ono što je u našoj zemlji još ličilo na fudbal i sve je otišlo u Honduras. Pardon, ne u Honduras, on je visoko iznad nas na svetskoj fudbalskoj rang listi. Mi zauzimamo 56. mesto u društvu poznatih fudbalskih nacija – Gvineja, Kongo, Saudijska Arabija …

       I onda se neko prisetio da smo mi nekada bili u vrhu svetskog fudbala, da ovaj narod voli tu igru i da mu sada više nego ikad treba hleba i igara, pozvao ekipe sa fantomkama i bagerima (još se utvrđuje ko je to organizovao) i nekako privoleše onog velikog slona da izađe iz radnje. Malog slona je to žestoko pogodilo, pa je na oproštaju održao emotivni govor – O velikom slonu mogu da pričam mnogo i opet neću reći dovoljno. Čast je bilo raditi i poznavati ga, klanjajući i zahvaljivajući se zaurlikao je mladi slon. Onda su ti dirljivi momenti toliko pogodili velikog slona da je i on zaurlao – Čekajte, ja ovo ne mogu da izdržim, ostajem!

       Oni što su jedva nagovorili slona da izađe iz radnje su se uspaničili. Šta sad da kažu onima što su organizovali ovaj noćni prepad? Da bar znaju ko su! I dosetili su se – pregovore će nastaviti po danu! I bi tako. Pregovori su bili teški ali uspešni – Veliki slon je pristao da izađe iz radnje pod uslovom da mladi slon ostane i dalje na mestu podpredsednika. Tu dobrotu mladi slon više nije mogao da prati, pa je ponovo zaurlao – Prihvatam, pod uslovom da veliki slon koji je toliko učinio za naš fudbal, ostane na mestu počasnog predsednika naše porodične manufakture, pardon radnje, što ovaj (veliki slon) nije imao srca da odbije – zbog mladog slona.

       I ko zna dokle bi ovo međusobno odavanje počasti trajalo da mladi slon nije izvukao najjaču kartu – Predlažem najvećem slonu u ovoj zemlji da se velikom slonu dodeli orden Nemanje II reda!

Tu već više niko nije smeo da se meša, pa je predlog jednoglasno prihvaćen. Kažu da je kancelarija za ordenje najvećeg slona već prionula na posao i ne pitajući ga, jer, kažu, i on je veliki navijač onog poznatog kluba sa početka priče, neću da mu pominjem ime da se Grobari ne naljute, tako da su sigurni da će on sa zadovoljstvom prihvatiti taj predlog.

       Čini se da su sad svi srećni i zadovoljni. A slonica? Da, šta beše sa njom? Ma ko j… slonicu, ona i onako više ne ide na utakmice.

 Dragiša Čolić, 22.05.2016.