Kao rezultat svega toga, Koštunica je pobedio Miloševića i postao predsednik SRJ. U normalnim prilikama, on bi sada trebalo da poveri mandat za sastav Savezne vlade, po Ustavu – „po pravilu“ najjačoj parlamentarnoj stranki iz Crne Gore, jer je predsednik države iz Srbije. Ta „najjača“ parlamentarna stranka iz Crne Gore je SNP – Socijalistička narodna partija Crne Gore – Momir Bulatović, koji će, ako im Koštunica poveri mandat za sastav Savezne vlade, formirati tu vladu zajedno sa svojim koalicionim partnerom iz Srbije, Miloševićevim SPS-om i mi ćemo dobiti „novu“ staru Vladu, koja treba da vodi međunarodnu politiku i da realizuje sva ova silna obećanja koja nam dolaze iz inostranstva kao rezultat pobede demokratskih snaga u Srbiji i uspostavljanja „nove“ vlasti. Po sebi se razume da bi to bilo apsurdno, jer bi sve ostalo po starom i od nove vlasti ne bi bilo ništa.

       Kako naš narod kaže – za sve su Turci krivi. Odmah po raspisivanju izbora, crnogorski demokrati, udruženi u koaliciju „Da živimo bolje“, a predvođeni još poznatijim demokratom Milom Đukanovićem, izjavili su da oni neće učestvovati na izborima. Uzaludna su bila sva nastojanja DOS-a da DPS izađe na izbore i time ne samo pomogne u svrgavanju Miloševića, već i spreči da SNP izađe sam na izbore u Crnoj Gori i, kao „pobednička stranka“ u toj republici, automatski ishoduje mandat za sastav Savezne vlade, te tako dovede do ovoga do čega je sada i došlo.

       I ne samo to. Oni ne samo da nisu izašli na izbore već su i oprobanim komunističkim „demokratskim“ metodama sve učinili da spreče glasanje u Crnoj Gori, tako da je to, svakako, imalo uticaja i na rezultate glasanja. Glasali su samo „Miloševićevci“ i to uglavnom poštom, jer su se opravdano ili neopravdano, plašili represija te demokratske vlasti, pa je i to moglo imati uticaja na mogućnost raznih izbornih manipulacija. U takvim okolnostima tandem Momir Bulatović – Slobodan Milošević je ubedljivo pobedio na izborima u Crnoj Gori, a na glasanje je izašlo jedva dvadesetak procenata birača.

       Da li je Milo Đukanović odbio da izađe na izbore zbog neregularnih izbornih uslova, zbog toga što nije verovao u stvarnu snagu DOS-a, zbog toga što nije želeo da ti izbori pokažu stvarnu snagu njegove koalicije – pogotovu posle rezultata junskih lokalnih izbora u Crnoj Gori, ili nečeg trećeg, sada je irelevantno, dobili smo ovo što smo dobili, a kao neprijatna impresija iz svega ovoga ostaje rastuće nezadovoljstvo demokratske javnosti u Srbiji prema ovim crnogorskim – i svetskim, demokratama, koji već duže vremena prema događajima u Srbiji zauzimaju otprilike sledeći stav – pobedite Miloševića pa dođite da razgovarate sa nama da vidimo da li ste stvarne demokrate. Otuda i ne iznenađuje stav Đukanovića i lidera njegove koalicije, koji su među poslednjima u svetu priznali pobedu DOS-a i Koštunice.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do polovine Decembra. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.