RASPLET (Odlomci iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA – Peti deo) – Nastavak 3

19 novembra, 2014 u rubrici O opančarima i opancima

Na sreću, još uvek slušamo Radio Indeks, a oni uživo prenose ono što se dešava po ulicama i izveštavaju o rezultatima koji pristižu u opozicione izborne štabove. Prispeli rezultati su dobijeni direktno od predstavnika opozicije u biračkim odborima odmah po prebrojavanju glasova. Rezultati – na većini izbornih mesta ogromna prednost Koštunice u odnosu na Miloševića. U proseku, bar 2:1!

       Narod počinje da slavi po ulicama, a lideri DOS-a okupljeni u svom centralnom izbornom štabu na Terazijama ih upozoravaju da ne nasedaju na moguće provokacije jer su jake policijske snage na ulicama. Na sreću, policija nije intervenisala. Ispostavilo se da je kordon policije zatvorio pristup Trgu Republike iz sasvim drugih razloga. Tamo je bila podignuta bina za „opštenarodno veselje“, a policija je dobila zadatak da taj prostor sačuva za proslavu nove pobede, koja je trebalo da otpočne čim se pojave Šainović, Marković i ostali i saopšte da je narod i ovog puta odao svoju bezrezervnu podršku velikom sinu jugoslovenskih naroda – Slobodanu Miloševiću. Čekanje se odužilo, a pomenutih drugova nema pa nema. Reporteri Radio Indeksa zabrinuto javljaju da ih nema ni tamo gde bi oficijelno trebalo da budu – na unapred zakazanim konferencijama za novinare. Ne treba biti preterano pametan pa pretpostaviti da su imali važnija posla od susreta sa novinarima i priredbe na Trgu Republike – morali su u međuvremenu da odu na neke mnogo važnije konsultacije, jer vrag je izgleda odneo šalu, „država“ je u pitanju, ovi izdajnici hoće da nam je uzmu! Vratili su se tek u ranim jutarnjim časovima, posedeli sa strpljivim novinarima jedno tri minuta i saopštili da, prema podacima iz njihovih izbornih štabova, na osnovu do tada prebrojanih glasova, Milošević vodi. Po Ivanu Markoviću, ubedljivo – Milošević je već sakupio jedno 56 odsto glasova naspram Koštunice koji je jedva uspeo da sakupi jedno tridesetak odsto. Šainović, kao očigledno mudriji, ima nešto skromnije procene, ali ipak dovoljne za ubedljivu pobedu Miloševića.

       Naravno da „opštenarodno veselje“ nije moglo da čeka, pa je organizator odlučio da pusti na binu dežurne pevače iz produkcije RTS-a. U međuvremenu je popustila i pažnja policije, pa je jedan broj onih kojima ta proslava nije bila namenjena uspeo da se probije ispred bine. Uz ozvučenje od hiljadu decibela jačine – nisam baš neki stručnjak za to, od poznatijih je nastupila Buba Miranović, prekidana ovacijama prispelih obožavaoca:  „Kurvo, hoćemo Zoricu Brunclik, još…“ Potom je nastupio čuveni nacionalni duo Barudžija–Manojlović, ali narodu se ne može ugoditi. „Kurvo, majmune“, nastavili su da skandiraju prisutni obožavaoci. Organizator je bio na mukama, pustio je još par nepoznatih pevača, uglavnom narodnjaka, ali ni to ne pomaže. Narod i dalje kliče ono „kurvo i majmune, još, još, još…“ Onda se organizator dosetio pa je pustio da peva Zdravko Čolić – u odsustvu, kako reče reporter Indeksa.

       I u ostalim gradovima je bilo zabavno. U Novom Sadu su SPS–JUL organizovali „opštenarodno veselje“ na novootvorenom mostu „Varadinska duga“. Valjda zato je pre neko veče drug Mrkonjić, direktor Direkcije za obnovu zemlje, onoliko insistirao i zahtevao od predstavnika „Mostogradnje“ da se spajanje čeličnih konstrukcija mora izvršiti pre izbora, bez obzira na vremenske uslove. Ja sam kao gledalac – laik, shvatio da je to delikatna operacija za koju moraju da postoje i odgovarajući vremenski uslovi, a on kao stručnjak se ne obazire na to – nema odmora pre izbora! Na sreću, most je spojen, žrtava nije bilo, opštenarodno veselje može da počne. Nažalost, drug Mrkonjić nije mogao i da naredi Novosađanima da dođu na žurku, pa su dežurne veseljake dovozili autobusima iz Bačke Palanke i drugih mesta. A Novosađani domišljati – prešli preko mosta, otišli na Petrovaradinsku tvrđavu, instalirali svoj razglas i odatle vikali ono „kurve i lopovi“. I ne samo to, već i: „Gotovo je gotovo“, „Ubij se i spasi Srbiju“ i sl. Ko zna šta bi još vikali da ih i odatle nisu rasterali.

       Sa uživanjem smo slušali izveštaje Radio Indeksa. Dobro su se organizovali, imali su svoje reportere po Beogradu i ostalim gradovima Srbije, svim izbornim štabovima, Međunarodnom  PRESS centru i drugim mestima. Prenos im je bio lepršav, šarmantan i sa puno duha. Kordon policije koji je branio prostor na Trgu Republike gde su besomučno pevali dežurni narodni pevači nazvali su PKP – poslednji kordon policije, a na samom  trgu gde je ova nevesela „žurka“ trajala, pored onih koji su uspeli da se probiju i skandiraju – kurvo, majmune, hoćemo još i sl., primetili su da ima mnogo čudnih građana sa mobilnim telefonima, uglavnom motoralama, zatim  onih  koji razgovaraju sami sa sobom (u revere svojih jakni i kaputa), a nikako nisu mogli da odgonetnu s kim popriličan broj takvih razgovara ispred zatvorenih vrata obližnje robne kuće „Jugodrvo“.

       Nažalost, ni njih nismo još dugo mogli da slušamo bez problema. Počeli su snažno da ih ometaju. To je, inače, recept koji je sa uspehom primenjivan još u vreme Studija B. Čim krene nešto što se dežurnim prisluškivačima ne dopada, nastupaju smetnje u slici i tonu. No, nema veze, navikli smo. I ovo što smo čuli, više je nego lepo. Kasno je, sutra je novi dan, ko zna u kom pravcu će da krene ovo što je započelo. Obuzima vas neki čudni osećaj. Na jednoj strani radost – počelo je počelo, a na drugoj strani, neopisivi strah – samo da ne dođe do krvoprolića. Niko ozbiljan ne veruje da će režim tek tako jednostavno da preda vlast, a oni su na sve spremni.

Nastaviće se

* * *

Knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA možete poručiti i pouzećem preko e-maila: opancar39@gmail.com, po ceni od 500,00 Dinara plus postarina. Akcija traje do Sajma knjiga ili do rasprodaje ovog izdanja.

Istovremeno vas obaveštavamo da je u pripremi izdavanje nove knjige istog autora OPANČARSKA HRONIKA koja treba da se pojavi iz štampe do Sajma knjiga. Knjiga obuhvata blogove pisane na dogadjanja tokom 2013. godine.