Prema Ustavu, uređenje vlasti u Srbiji zasnovano je na podeli na zakonodavnu (Skupština), izvršnu (Vlada) i sudsku vlast, a odnos te tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

       Predsednik Republike, takođe prema Ustavu, izražava državno jedinstvo Republike Srbije i predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu. I ma koliko se teoretičari trudili da pokažu reazliku između predstavljanja i zastupanja, pri čemu se predstavljanju daje konotacija proceduralnog, za razliku od zastupanja koje pravno obavezuje, ne može se poreći značaj predstavljanja pogotovu ako ono dolazi od strane Predsednika države.

       E sad, koliko naš Predsednik države izražava državno jedinstvo koje mu piše kao obaveza u opisu radnog mesta – čak da u tom smislu ustrojava i druge, najbolje se vidi po današnjem primeru. Dok Predsednik Vlade razgovara u Berlinu sa Angelom Merkele, svakako najuticajnijom ličnošću u Evropskoj uniji, kuda smo se inače zaputili, Predsednik države u isto vreme prima u državnu posetu Aleksandra Lukašenka, Predsednika Belorusije, koji se nalazi na spisku lica kojima je Evropska unija uvela sankcije. Ma koliko bilo očigledno da Predsednik države preferira proistočnu politiku, a Predsednik Vlade prozapadnu, ne bi valjalo da je u pitanju inat koji teraju jedan drugom, jer ipak, ozbiljni su ljudi.

       Očito je u ovom momentu bilo više potrebe da Vučić ode kod Merkelove, pa Toma nije morao baš danas da pozove u goste Lukašenka. Ja ne verujem ni u priče da oni to rade u međusobnom dogovoru radi sprovođenja politike “sedenja na dve stolice”. er to bi mogao da bude izgovor za danas – eto desilo se, ranije bilo dogovoreno i sl., a već koliko sutra bi moglo da dođe do zahteva za razjašnjenje. Čak mi se čini da bi zahtev da se Srbija odredi prema svojoj spoljnoj politici, pre mogao da dođe sa istočne nego sa zapadne strane. Zapad će to tražiti kad tad. Za sada imaju dovoljno drugih uslova, pa taj adut mogu da čuvaju i za kasnije. Što se Rusa tiče, oni su direktniji i neposredniji. Uostalom na to je nedavno upozorio i direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja Leonid Rešetnjikov u intervjuu za list “Danas”, ocenivši da će Srbija morati u jednom trenutku da bira između Evropske unije i Rusije, što je svakako jedno od najosetljivijih državnih pitanja koje nam predstoji. I umesto da Predsedništvo i Vlada zajedno lupaju glavu kako iz toga da isplivaju, oni teraju inat jedan drugome. U jednom momentu se učinilo da je nađena bar privremena formula, prihvatljiva i za istočnu i za zapadnu stranu – Ne odustajemo od puta u Evropsku uniju, ali ne možemo da uvodimo sankcije Rusiji iz milion istorijskih i drugih razloga. Možda bi nas kao takve, bar u ovom još uvek nedefinisanom periodu početka ponovnog hladnog rata, prihvatile i jedna i druga strana kao neku vrstu posrednika, pa bismo kroz to mogli čak nešto i da ućarimo, kao nekad nesvrstani, ali ništa od toga i to opet zahvaljujući tradicionalnoj srpskoj neslozi.

       Stiče se utisak da Toma pati što je izgubio ulogu partijskog oca, jer ga deca više ne slušaju, pa im sad tera inat. Njegov savetnik Oliver Antić, koji je svojevremeno imao i partijske i državne funkcije, svojom glupošću dođe u raskorak sa sopstvenom partijom, podnese ostavku na sve te funkcije i kad se očekivalo da mu se i Predsednik zahvali na saradnji, on ga i dalje zadrži sa savetnika i pritom prkosno saopšti da on sebi bira savetnike a ne drugi. Mrkić, bivši ministar inostranih poslova poznat po tome što za svog mandata nije uspeo da pronađe nikog za ambasadora u najvažnijim zemljama kako zapada tako i istoka, bude smenjen sa tog mesta u najniovijoj rekonstrukciji Vlade, Toma ga uzme za svog savetnika. Isto to uradi sa bivšim ministrom Baćevićem – jer su ga oba zadužila, onaj prvi što je Tominoj tašti dao diplomatski pasoš, a ovaj drugi što mu je prijatelj po tazbini. Ni svoju rođenu suprugu ne zaboravlja – i njoj

je našao zaduženje pod krovom Predsedništva, uprkos javnim sprdnjama koje su to pratile. Ima savetnika za privredu, izvesnog Mikića koga je samo zahvaljujući autoritetu Predsednika uspeo da izvuče iz afere “Vršački vinogradi” da bi taj isti savetnik ovih dana napravio novi gaf – pritiskom na Agenciju za privatizaciju, da njegovom sinu Žarku po hitnom postupku proda većinski paket državnih akcija u nekakvom bivšem radničkom odmaralištu. Pritisak očigledno nije bio običan kad je direktorka Agencije za privatizaciju protiv njega podnela prijavu. A njegov šef, Predsednik države, umesto da odgovori na upit Agencije za korupciju – da li ga je njegov savetnik prethodno upoznao sa nameravanom akcijom, deli pravne lekcije toj Agenciji i dovodi i sebe i Agenciju u najblaže rečeno glupu situaciju – da mu Agencija, pozivajući se na zakon, ostavi naknadni rok od osam dana da odgovori na upit. I sad se postavlja pitanje – da li da  prihvati nalog i odgovori na upit, ili da ga odbije pa time dovede sebe u još gluplju situaciju. Predsedniče, dokle? Jeste li to sami smislili il’ Vam je neko od tih savetnika pomagao?

DC, 11.06.2014.