Pretpostavljam, bar tako bi trebalo da bude, da je za Predsednika Vlade, daanašnja poseta Sergeja Lavrova, ruskog ministra inostranih poslova, Beogradu i teža i važnija od „Megatrenda“ i doktorskih disertacija Miće Jovanovića i Nebojše Stefanovića, pogotovu ako se ima u vidu jučerašnja čestitka – na izboru za Predsednika Vlade (baš sada!) koju je zajedno sa porukom (čitaj – verujemo u tebe) primio od Američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, sa jedne strane i današnja izjava ambasadora Rusije Aleksandra Čepurina da poseta Sergeja Lavrova nije obična poseta jer je Srbija za njega bliska zemlja (čitaj – razmislite još jednom), sa druge strane.

       Slažem se sa mišljenjem Mićka Ljubičića, datim u jučerašnjem intervjuu listu „Blic“, da predsednik vlade ne mora lično da „čisti sneg“ već da sedi u komandnoj sobi i da sa svojim najbližim saradnicima u tihu donosi strateške odluke, ali nisam siguran da tako misli i njegov PR menadžer ili savetnik za medije, kako god se on zvao. Zato me i brine što Predesednik Vlade lično čita pomenute doktorate i daje sud o njima, umesto da to čini neko kome je to u opisu posla, jer posle svega onoga što se sinoć čulo u emisiji „Teška reč“ na Pinku iz usta direktnog aktera Miće Jovanovića, ispašće da je taj problem i teži od svega onog što rekoh na početku u vezi posete Sergeja Lavrova.

       Elem, Mića Jovanović je u poslednjem momentu otkazao svoje gostovanje u „Uitisku nedelje“ kod Olje Bećković i u istom terminu otišao kod Dragana J. Vučićevića u emisiju „Teška reč“. Navodno, kako je kasnije objasnio, Olja Bećković ga malo malo pa „pljucne“ u svojim  emisijama, pa je odlučio da svoje dokaze o doktoratu na LSE-ju, sveže prikupljene u Londonu, saopšti u ovoj emisiji. Ovo obrazloženje je u najmanju ruku čudno, jer ako ga je Olja Bečković tu i tamo ponekad i pljucnula – ko nije?, Dragan J. Vučićević ga je u ovonedeljnom vikend izdanju „Informera“ bukvalno ispljuvao: „Mića – najveći lažov u istoriji Srbije“, „Ovaj čovek vara Srbiju 25 godina“, „Mićina Srbija“ … samo su neki od naslova u ovom listu, pa se postavlja pitanje da li je to uopšte i bila njegova odluka ili je to bilo u okviru operacije spašavanja „Megatrenda“ i doktorske  disertacije od koje je zapravo sve i počelo. Takvom utisku je doprineo i sam voditelj koji je, razume se, kao i uvek bio strog, jer takav je i koncept ove emisije, ali i pravedan prema Mići, koji već danima ne spava zbog ovoga što mu se dešava, pa umoran ne može ni da se seti šta sve treba da priča, tako da mu voditelj često pomaže – koje direktno, koje prizivanjem reklamnih blokova.

       Bilo kako bilo, Mića pokazuje doktorsku disertaciju, kamera zumira – sve je tu crno na belo, samo se datumi malo ne slažu. Na sajtu Megatrenda stoji da je Mića odbranio disertaciju 1983. godine, a sad ispada da je on te godine tek predao rad a da ga je odbranio 1991. godine – iste one godine, kako proizilazi, da je odbranio i doktorsku disertaciju na fakultetu Mariborskog univerziteta u Kranju, što je opet malo čudno – kome bi palo na pamet da posle odbrane doktorske disertacije na LSE-ju, jednom od najuglednijih ekonomskih fakulteta u svetu, odmah potom brani i doktorsku disertaciju u Kranju!

       Toliko o Mićinim doktorskim disertacijama. Ostalo je bilo mnogo zanimljivije. Čuli smo kako funkcioniše strateško partnerstvo sa tabloidima, u čemu se ono sastoji i koliko košta, o kriterijumima studiranja na privatnim fakultetima, o uglednim ličnostima koje su kao predavači na njima angažovani, o Mićinom bogatstvu i kako ga je stekao, o vili u Kanu sa garažom u kojoj je desetak skupocenih automobila, o avio kompaniji koju vodi njegova mlađana supruga i još koječemu ponešto.

       Bez želje da se time podrobnije bavim – ima ko je za to zadužen, moram da primetim da već na prvi pogled mnoge stvari deluju sumnjivo. Najpre, o Mićinim londonskim godinama. Ja sam u tom periodu – počev od kraja 1987. godine, živeo u Londonu i nigde ga ni sretoh ni videh, a družili smo se – ne samo direktori svih „jugo firmi“, već i osoblje privredne komore, ambasade i svih onih institucija čiji su delegati po raznim osnovima tamo boravili. Čak ga ne sretoh ni na partijskim sastancima – bila je samo jedna zajednička organizacija, a on reče da je još po ocu, istaknutom partijaskom, državnom i privrednom rukovodiocu – njega se sećam, bio je direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor, a kasnije i počasni doktor Megatrend uniberziteta, pripadao toj organizaciji. Nije valjda da je i Partiju varao. Naravno, nismo mi koji smo tamo živeli poznavali sve doktorande na londonskim fakultetima, ali on reče da je svoje bogatatvo stekao radom na berzi i to u tom periodu, što pomenutima već ne bi moglo da promakne, šta god da je na tamošnjoj berzi radio.

       To otvara i drugo pitanje. Ono klasično – kako je je on zapravo stekao svoj prvi milion? Sam, ili mu je tu neko pomagao? Jer ne zaboravimo – bile su to godine devedesete, godine golemih smutnji, a baš u to vreme on i doktorira na dva univerziteta, osniva svoj univerzitet, kupuje vilu u Kanu koja, po onome kako ju je on sam opisao i po onome što se u njoj nalazi ne može da košta manje od desetak miliona eura. Ko kaže da su Mića i njegovi smotani!

* * *

       A što se tiče Nebojše Stefanovića i njegove doktorske disertacije, niti smatram da Ministar policije treba da ima doktorsku disertaciju, niti da ga treba – ako je nema, smenjivati sa te funkcije. Neka on, savesno i hrabro, nastavi da radi ono što je, kako kažu, započeo i sve će mu biti oprošteno. Imali smo u poslednjih šest godina na tom mestu, kako kažu, jednog od najbriljantnijih studenata, pa se svakojakih biljaka tamo zapatilo – i banana i papaja i ko zna čega sve još.

       A ovo što je krenulo sa njegovom disertacijom, ako bude poslužilo da se u oblasti prosvete i obrazovanja ponovo uspostavi izgubljeni sistem vrednosti, biće puna kapa. U protivnom, ako bi se tu dublje zakopalo, mogli bismo ostati ne samo bez Vlade već i bez Predsednika države, a ako je za vajdu i izbora nam je dosta. Zašto bi se kola slomila samo na Nebojši.

DC, 16.06.2014.