Država je, tehnički savršeno, u Beogradu organizovala prvenstvo Evrope u vaterpolu. Toliko dobro da i daleko bogatiji mogu da nam pozavide. Negde pročitah da nas je to koštalo 2,5 miliona evra. I odmah da kažem, 2,5 miliona naših para, para svih poreskih obveznika Srbije, a ne 2,5 miliona para ove vlade ili ove vlasti. Naravno da se može diskutovati da li je taj izdatak u našoj finansijskoj situaciji bio neophodan, ali sve u životu pa i u politici ima svoju cenu, pa tako i ovo. Uložene su te pare u promociju Srbije i to je u redu, pod uslovom da i realizacije te investicije bude u skladu sa dobrim namerama Vlade – dakle, promocije Srbije.

       A tu smo pali. Prvo, trebalo je izvršiti dobru procenu, da li je najoptimalnija solucija u realizaciji te dobro zamišljene investicije bila da Predsednik države, u pratnji supruge, svečano otvara taj sportski događaj, ako ga je čak i Vladi bespogovorno orijentisani list „Informer“ samo par dana pre toga, u svojoj godišnjoj rang listi najuticajnijih ličnosti u zemlji, stavio  na sedmo mesto – iza Željka Mitrovića, vlasnika rijaliti televizije „Pink“. Dalje trebalo je imati u vidu i to da se vaterpolo publika razlikuje od fudbalske. Da to nije politički instrumentalizovana publika iz prostog razloga što u redovnim okolnostima vaterpolo utakmice u ovoj zemlji posmatra par stotina gledalaca, što je za političke konzumente apsolutno neinteresantno, te da će baš iz tih razloga dobar broj mislećih ljudi koji više ne ide na fudbal poželeti da prisustvuje tom sportskom događaju, a kad je o takvima reč njima bračni par Nikolić duguje odgovore na mnoge dosadašnje poteze, te da je bilo i za očekivati da će od te publike biti i zvižduka. Nisam bio na svečanom otvaranju, ali da sam tampo bio, verovatno bih i ja pokušao da zviždim – iako to ne znam, iz prostog razloga što bih više voleo da je prvenstvo otvorio predsednik vaterpolo saveza Srbije, a ne opisani predsednik države. Šta povodom ovog dela da mislim – da Vlada nema dobre analitičare-procenitelje ili da je u pitanju svojevrsna trgovina između Vlade i Predsednika države – evo ti prilika da popraviš svoj poljuljani rejting.

       To je što se toga tiče. A onda nastupa ono najgore – Ministar sporta, bivši svetski igrač broj 1 u vaterpolu, sada „napredni“ političar, Vanja Udovičić, je dočekao svojih pet minuta – Naša Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem …. K’o nekad kad je Alija Sirotanović, udarnik, obarao sve rekorde po tonama iskopanog uglja na čelu sa Komunističkom partijom Jugoslavije i Predsednikom Titom … Ko da ne zviždi! Pa još kad je na te zvižduke onako nadahnuto ušao u dijalog sa publikom – Samo vi zviždite, mi smo pobeđivali i pod zvižducima …. Katastrofa – ko ste to vi, ko smo to mi!

       Moglo je i na tome da se završi, šteta bi bila manja, da se međ’ komentatore toga što se desilo nije uključio i vrhovni žrec sa svojim prepoznatljivim manirima – popularniji sam od Angele Merkel, a njoj niko ne zviždi kad ide na utakmice. Ovog puta nije pomenuo da je popularniji i od Tita, ali je rekao da on nije ni Boris Pajtić koji hoće da Vlada sa nekih 6% podrške građana.

       Gospodine Predsedniče, ako hoćete i moju podršku, prestanite da se poredite sa drugima – gradite svoj sopstveni imidž. A kad je o pomenutih 6% opozicije reč, ne uobražavajte da je to samo toliko. Evo, ja na primer – ne ljubim ni Vas ni Pajtića, a takvih nas je mnogo. U pitanju su samo procenti onih koji još uvek nisu digli ruke od glasanja.

       Proizilazi da je u pitanju još jedna promašena investicija. Ponavljam, ne investicija ove Vlade ili ove vlasti već investicija svih poreskih obveznika ove zemlje, a u realizaciji ove vlasti. A ceh će, kako se čini platiti vaterpolisti, jer je objavljeno da se obustavlja dalja prodaja karata – navodno još se ne zna ko će sa kim igrati u završnom delu prvenstva. A znate li gospodo da su karte za naredni Vimbldon koji se dešava u Julu prodate odmah po završetka onog prethodnog – iako se ne zna ko će protiv koga da igra u završnom delu turnira, a isto je i za predstojeću Olimpijadu u Riju kad su u pitanju ona bolja mesta, iako se ni tamo ne zna ko će da bude u finalu. Nije li možda i to jedan od bisera ovih koji odlučuju o svemu, a kao rakcija na zvižduke koji su bili povod potom učinjenom.

 Dragiša Čolić, 13.01.2016.