Dragi čitaoci,

       Ako ponekad otvorite ovaj sajt nemojte smatrati da ste vi jedini koji ste izgubili vreme. Utešite se time da, prema sajtu Google Analitics, pored vas ima još 4.000 takvih, sa pročitanih 18.362 strane. Sve to za jedva nešto više od godinu dana! Oni su iz 187 gradova, iz 54 zemlje sveta. Iz kojih gradova i zemalja, pogledajte u linku UVOD.

       Sve to, međutim, nije bilo dovoljno da moju knjigu O OPANČARIMA I OPANCIMA komisija Ministarstva kulture odabere za godišnji otkup knjiga koji to ministarstvo vrši za biblioteke u Srbiji. A kako bi je i odabrali, ako je – prema sajtu Narodne biblioteke Srbije, za ovogodišnji otkup konkurisalo 3.468 naslova – sve iz spisateljske produkcije za 2013. godinu. Bravo! Neki autori su konkurisali i sa po 5-6 naslova. Toliku produkciju ne verujem da ima iko u svetu. Pogotovu, računato po glavi onih koji znaju da čitaju i pišu. Definitivno, kod takve produkcije u ovoj zemlji ima više pisaca nego čitalaca.

       Koliko je naslova odabrano za otkup – objavljen je na pomenutom sajtu i taj spisak, ali me mrzilo da brojim. Mene fascinira drugi podatak – po kom metodu je uvažena komisija Ministarstva kulture pročitala sve te knjge, a potom ih međusobno izdiskutovala i donela odluku o otkupu – pa sve to do 10.03.2014. godine.

       Ja naravno nisam ni očekivao da u takvom društvu, takvih pročitalaca budem i odabran. Ja ću i dalje na svom sajtu objavljivati besplatno ono što pišem i radovati se svakom novom čitaocu.

       A što se tiče uvažene komisije, evo za njih jedan savet. Reč je o metodu po kome Novozelanđani, koji imaju najviše ovaca po glavi stanovnika, broje ovce. Mogli bi taj metod, shodnom primenom, da iskoriste kad budu čitali knjige iz produkcije za 2014. godinu. Elem, priča se, da je jedan znatiželjni posetilac, fasciniran podatkom o broju ovaca koji ta zemlja ima, upitao domaćine kako uspevaju da tolike ovce izbroje. Ništa teško, odgovorili su mu – izbrojimo im noge, pa podelimo sa četiri.

S poštovanjem,

Dragiša Čolić, opančar