Advokati parekselans

11 marta, 2013 u rubrici Kolumne

Građanin U. M.  – koristim inicijale da ga ne bih naljutio pa da mi slučajno (bez umišljaja) gurne upaljenu baklju u usta, navijač Crvene zvezde – delija, star 24 godine, poslednjih nešto više od 5 godina proveo u zatvoru, pre toga (i sada) nezaposlen, dva meseca po izlasku iz zatvora, radnog dana – u 3,50 sati ujutru, je osumnjičen da je u klubu “Plastik” – jednom od najpoznatijih beogradskih klubova (kako piše na sajtu kluba – naročito omiljenom među strancima), učestvovao u tuči u kojoj je jednom od fanova tog kluba – strancu, flašom razbijena glava.

Gore opisanog građanina U. M., kako za prethodno delo – guranje upaljene baklje policajcu na dužnosti u usta, tako i za ovo delo – za koje je tek osumnjičen, brani “njegov advokatski tim” na čelu sa čuvenim i najskupljim beogradskim parekselans advokatom B. B. – koristim inicijale jer po Kodeksu advokatske etike, advokati ne smeju da se reklamiraju.

Prvo pitanje koje meni kao građaninu D. C. – koristim inicijale da me pomenuti B.B. ne bi identifikovao, pada na pamet je, otkud građaninu U. M. – u ovo vreme naše, a bogami i svetske ekonomske krize, da fiinansira te odbrane, koje su bogami koštale a, kako proizilazi, koštaju i dalje. Možda bi odgovor na to pitanje mogao da da unesrećni policajac Nebojša Trajković koji kaže da iza svega onoga što mu se izdešavalo stoje moćnici koji su u Upravnom odboru Zvezde, kojima žrtve nisu bitne, iz čega logično pretpostavljam da njima ni pare nisu bitne.

Građanin U. M. beži sa lica mesta i ne odaziva se na pozive policije koja bi bila rada da ga sasluša u vezi razbijene flaše. Umesto njega, policija može da pita šta god hoće njegovog advokata – objašnjava policiji, a i građanstvu, već pomenuti parekselans advokat B. B., koga je inače obezbeđenje “Plastika” (Novosti, 23. Februar, 2013.) prepoznalo “među grupom sukobljenih mladića”, tog radnog dana u 3,50 sati ujutru, tako da on kao direktni parekselans svedok, sasvim pouzdano može da tvrdi, da je građanin U. M. u inkriminisano vreme bio na inkriminisanom mestu, ali da nije učestvovao u tuči. Što se njega lično tiče, podrazumeva se da ni on nije učestvovao u tuči – on je u to nevreme bio tu prisutan samo da nadzire ponekad nestašnog građanina U. M.

Kako sredstva javnog informisanja izveštavaju, građaninu U. M. je pokušano uručenje poziva radi saslušanja u policiji, međutim kako njega, od opisanog nemilog događaja, nema na prijavljenoj adresi, poziv je uručen njegovom ocu, čime bi se imalo smatrati da je pooziv uručen, jer iz opisanih okolnosti očigledno proizlazi da on izbegava prijem poziva, pa bi se – za slučaj da se ne pojavi na zakazano saslušanje, moglo naložiti njegovo privođenje.

Građanin U. M. se u zakazano vreme nije pojavio na zakazanom mestu. Umesto njega došla su dva člana njegovog advokatskog tima, koji su lepo objasnili policiji da on ne želi da pristupi saslušanju bez svog glavnog pareekselans advokata B. B., koji je inače zadnjih desetak dana opravdano odsutan usled drugih obaveza koje ima u Crnoj Gori, te da će se vratiti u zemlju negde sredinom ove nedelje, pa će tada doći u u policiju i dovesti svog branjenika.

Pravnik sam već mnogo godina i do sada ne čuh da se po policijskom pozivu navraća onako usput kad se ima vremena. Ja mislio, eto ispostavilo se pogrešno, da poziv sadrži mesto gde okrivljeni ima da dođe, dan i čas kad treba i kod koga da dođe.

Gore pomenuti članovi advokatskog tima su potom objasnili i pripadnicima brojnih medija da ni oni ni policija nisu u pravu, a da građanin U. M. ima pravo da se tako ponaša jer ima loše iskustvo sa policijom. Jedan od prisutnih novinara se usudi da primeti – zar nije u pitanju obrnuto, da policija ima loše iskustvo s njim, na šta mu mlađana advokatica N. N. kojoj opreza radi nećemo pominjati ime, jer i ona će ako ovako nastavi sasvim sigurno ubrzo postati pareekselans, oštro odgovori da ona valjda bolje od njega zna ko je u pravu a ko nije. U skladu sa tim, daljih pitanja nije bilo.

To se zove moć. Moram da pišem “Blicu” i pitam kako ni među 300 najmoćnijih nema nikog od pomenutih. Ispada da je Lepa Brena koja na toj listi zauzima visoko 129. mesto, moćnija od njih.

Parekselans advokati ne bi postojali kad ne bi bilo parekselans sudija. U slučaju građanina U. M., nesrećnog policajca Nebojše Trajkovića i neidentifikovane baklje koja se u međuvremenu i ugasila pa nije bila ni tako opasna, to je sudija Apelacionog suda u Beogradu, Veroljub Cvetković – krivičar, koji je prvobitnu kaznu, izrečenu od strane njegovog kolege, takođe sudije – krivičara, prepolovio s obrazloženjem da se u konkretnom slučaju ne radi o umišljajnom guranju upaljene baklje policajcu u usta već da je u pitanju samo napad na službeno lice u obavljanju poslova javnog reda i mira – isto ono delo za koje se, na primer, okrivljuju građani kad pruže i najmanji otpor prilikom hapšenja, pa je i izrečena kazna od 5 godina zatvora za tako kvalifikovano delo prestrogo dosuđena, tako da je građanin U. M. zavredneo da bude i dodatno amnestiran.

Kolega Veroljube Cvetkoviću, ili bolje da kažem – Sudija, jer vi volite da kažete – Nismo mi kolege, mi smo sudije, jeste li čuli za culpa latu (grubu nepažnju) ili makar eventualni umišljaj (svesni nehat). Vi ga baš preterste. Znači li to – ovo ne pitam zbog Vas jer Vi to, kao i ono prvo, dobro znate, da ako neko obesnom vožnjom ubije ili za čitav život onesposobi drugog učesnika u saobraćaju da je u pitanju delo ometanja saobraćaja, a ne neko drugo, daleko teže delo?

 

DC, 26.02.2013.