Čitam u novinama da jednom poznatom beogradskom advokatu izvršitelji uzimaju stan zbog duga.

Sutradan čitam objašnjenje pomenutog  advokata: on je bio samo garant sinu svog kolege – advokata, koji je taj dug pozajmio …

Umesto komentara:

Ulazi Advokat u avion, traži svoje sedište i seda do Muje koji spava i hrče.

–          Gde me ovo zapade, pomisli advokat, no dobro, malo ću da se zezam.

–          Prijatelju, budi ga advokat:

–          Hajde da igramo neku igru!

–          Ne mogu, spava mi se, kaže Mujo.

Advokat, da ga zainteresuje, nastavlja:

–          Evo ovako. Igramo igru znanja. Ja pitam tebe, ako ne znaš, daš mi 5 eura. Onda ti pitaš nešto mene – ako ne znam, dam ti 500 eura.

Mujo go pogleda i reče:

–          Hajde! Pitaj!

–          Kolika je razdaljina od zemlje do meseca?

–          Nemam pojma, reče Mujo, izvadi 5 eura i dade ih advokatu.

Advokat zadovoljno uze 5 eura i reče:

–          Hajde sad ti pitaj nešto mene!

–          Šta je to što uz brdo ide sa tri noge, a niz brdo sa četiri?

Advokat razmišljsa, otvara lab top, traži na guglu, zove prijatelje … ništa! Izvadi 500 eura i dade ih Muji.

Mujo zadovoljno uze 500 eura, stavi ih u novčanik, zavali se i ponovo zahrka.

Advokat i dalje razmišlja, nema ideju šta bi to moglo da bude, konačno budi Muju i pita ga:

–          Šta ti je to uz brdo ide sa tri noge, a niz brdo sa četiri?

Mujo se protegli i reče:

–          Nemam pojma, izvadi 5 eura, dade ih advokatu i nastavi da spava.

Dragiša Čolić, advokat