Da je države, bar približno onakve kakvom je Premijer svakodnevno ptredstavlja svojim oduševljenim trabantima kojih je iz dana u dan sve više, ne bi se na diplomatske akademije na kojima se školuje kadar koji sutra treba da pretstavlja ovu zemlju u svetu, primale starlete sumnjivih školskih kvalifikacija napabirčenih po brojnim privatnim školama u zemlji.

       Da je države … ne bi direktorka Etnografskog muzeja, ustanove kulture od nacionalnog značaja, organizovala svome sinu svadbu u „maminom“ muzeju. Usledilo bi promptno saopštenje za javnost da je Direktorka smenjena, a Ministar kulture podneo ostavku.

       Da je države … ne bi vođa navijača jednog od naših vodećih fudbalskih klubova odšetao do tužilaštva zajedno sa svoja dva pratioca koja su nedavno, takođe u njegovoj pratnji, zverski prebili pratioce, nazvane saradnici, direktora tog istog fudbalskog kluba, što su i kamere zabeležile na opšte zaprepašćenje javnosti, objasnio slučaj tužilatvu i pošto oni prebijeni neće da se pridruže krivičnom gonjenju, niti da traže odštetu – verovatno zato što i oni navijaju za one što su ih prebili, to je tužilaštvo brzo i efikasno, u danu kada su otvorena poglavlja o vladavini prava u ovoj zemlji a radi prijema u Evropsku uniju, brzo i efikasno okončalo taj slučaj.

       Da je države … direktori fudbalskih klubova i vođe navijača tih klubova ne bi se kretali u pratnji telohranitelja.

       Da je države ne bi njen premijer na jednoj od svojih svakodnevnih vanrednih konferencija za štampu proglasio izvesnog građanima za najvećeg narko bosa u regionu – kapo di kapo, i hrabro izjavio da eto niko do njega nije smeo kao takvog ni da ga pomene, da bismo danas pročitali vest da je Viši sud potvrdio odluku prvostepenog suda da je taj čovek uzorni građanin ove zemlje protiv koga nema mesta daljem krivičnom gonjenju.

       Da je države …. može i da se dopisuje po nahodjenju.

Dragiša Čolić, 20.07.2016.