Audiatur et altera pars ili O kulturi dijaloga

april 11, 2018 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Latinska izreka Audiatur et altera pars (čujmo i drugu stranu) potiče još iz rimskog prava, održala  se sve do današnjih dana, a odnosi se i na konkretan slučaj o kome je ovde reč.

Najpre mi je pažnju privukao naslov teksta – Biljana Srbljanović ili Željko Mitrović (Katarina Živanović, novinar „Danas“-a, 2. april 2018.). Dopao mi se – uh, baš ju je istucala, onako fino, novinarski, ne bih ni ja mogao bolje, a kivan sam na Biljanu Srbljanović još iz vremena kada je kao član žirija potpisala ono multi praktik „glista“ rešenje za spomenik Zoranu Đinđiću, pa sad ova ili neka druga vlast može jednostavno da promeni tekst i naraciju koji se odnose na Đinđića, promeni ploču i dopiše po želji – Slobodan Milošević, na primer, pa time priuštimo sebi još jednu zvučnu fontanu, što je od posebnog značaja za razvoj turizma i Bugare koji krajem godine navaljuju ovamo da slušaju Acu Lukasa i – i Mrkonjići siti i ovce na broju.

Bilo je, sećam se, mnogo takvih i sličnih primedbi na idejno rešenje tog spomenika i sve nas je Biljana Srbljanović iskulirala sa svoje kulturološke, a kreativne visine. Valjda je tu kreativnost prepoznala i Ana Brnabić, kako Biljana Strbljanović kaže – gledalac njene pozorišne predstave a ne Predsednik Vlade, kad je posle ptredstave prišla Biljani i sa njom provela u razgovoru dva sata, nakon čega su se prepoznale i tako je došlo do njenog angažmana koji je bio i povod ovoj priči – član vladinog Saveta za kreativne industrije.

Daleko od toga da sam protiv da se i kreativni a ne samo napredni kadrovi uključuju u državne i slične institucije – kamo sreće da je toga što više, ali kod današnjeg stanja stvari u takvu kreativnost verujem taman toliko koliko i u kreativnost Marijana Rističevića koga je kao vernika primio patrijarh Irinej i sa  njim ostao u podužem razgovoru valjda o pogubnom uticaju globalnog otopljavanja za opstanak foka na severnom polu a ne o crkveno-političkim pitanjima. A ako je tako kako sumnjam da jeste onda su oba odabrala pravog sagovornika – Rističević Irineja za politiku, a Irinej Rističeviića za religijsku problematiku. Uostalom i ja idem u pozorište, u crkvu manje od kako je Irinej patrijarh, a neverujem ni da bi me ni on ni Biljana Srbljanović primili i ostaali sa mnom u razgovoru – ne mora dva sata, može i kraće.

Da skratim priču, držim da je sasvim u redu bilo novinarsko pitanje upućeno Biljani Srbljanović da objasni svoje motive ulaska u ovaj Savet – da li je to davanje podrške aktuelnoj vlasti, taman toliko koliko smatram i da je nepristojan i u fazonu kreatorke Biljane Srbljanović bio odgovor koji je novinarka na to pitanje dobila – „Koja je to arogantna ideja da smatraš da ti je iko dužan da ti bilo šta objasni od onoga što radi i misli?“.

I taman da napišem komentar – Bravo! za pomenuti novinarski tekst, kad među komentarima  naiđoh i na tekst Biljane Srbljanović koja reče da stvari koje su prethodile tom novinarskom pisanju nisu ni najmanje bezazlene i naivne kako ih je novinarka predstavila – bolje reći izignorisala i od svega što je tome prethodilo uzela samo ono što je njenom tekstu odgovaralo. Tako doznadosmo da je u tu raspravu bila umešana i Aida Ćorović, koja prema Biljani Srbljanović, a povodom istog pitanja, nije bila ni približno „nevina“ kao pomenuta novinarka, te da je to pitanje bilo propraćeno i pretnjama kesom govana …., da je u to bila uključena i Biljanina majka – Raspitaću se o njoj tamo gde je pre penzije radila … i još svašta drugo te vrste i tog nivoa. U pisanom odgovoru – Isleđivanje mame, koji je potom  Aida od Biljane dobila, doznadosmo i to da je Aida alkoholičarski zavisnik i jedno desetak puta pomenutu kreativnu stilsku figuru – serem ti se na … i na kraju – serem se i u tebe samu.

Na sve to ni „nevina“ novinarka ne ostaje po strani, brani Aidu od Biljane, ne pominjući Aidine grehe, ne propušta priliku da podseti čega je i Biljana zavisnik, čime zavređuje njenu pretnju da će i ona proći kao Aida …

Auh! Koja kultura dijaloga! Da su se držale one latinske izreke sa početka ovog teksta – Audiatur et altera pars, ne bismo saznali ni da je Aida Ćorovič alkoholičarski zavisnik, ni kreativni pristup Biljane Srbljanović vladinom Savetu za kreativne industrije, pa ni o neprofesionalnom pisanju nvinarke „Danas“-a.

Pratimo kreativu dalje – sada u domenu industrije.

Dragiša Čolić, 11.04.2018.