Maraton is mort pripremite se za rolerijadu!

april 24, 2018 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Ovaj grad je totalno „prolupao“, ako se to tako za jednu organizovanu društvenu zajednicu u kojoj žive ljudi sa svim svojim navikama i potrebama može reći. Pošto sam prethodno, u subotu ujutru, 21. aprila, dobro pručio javno objavljenu trasu beogradskog maratona, kolima sam tim putem bez ikakvih problema izašao iz grada. Međutim, kad sam po obavljenom poslu, pokušao tim istim putem da se vratim kući, nisam bio te sreće. Na prvoj novobeogradskoj petlji – mestu koje nije bilo ucrtano na trasi maratona, me je zaustavila saobračajna policija i ljubazno objasnila kuda moram da idem da bih se vratio kući – uzgred budi rečeno, od mesta gde su me zaustavili do ulaska u blok u kome stanujem nema više od 50 metara, a trasa kojom su maratonci trčali je odatle bila udaljena bar 500 metara. Pokušao sam da to objasnim policajcima, ali sam od toga ubrzo odustao kad sam video da je i tim ljuduma pun q… onih koji su im takva naređenja dali.

Dobro, vozio sam se malo okolo dok nisam stigao kući i ubrzo me je sva ljutnja prošla kad sam video ozarena lica izveštača sa ove grandiozne manifestacije koja je moj grad i moju zemlju – jedinu u regionu, zapala i u kojoj se ona održava još od 1988. godine, a tu po tradiciji, poed takmičarskog dela postoji i „trka zadovoljstva“ – trčanje, zabava, muzika sa sve trubačima i simfonijskim orkestrom, prosidba, pa čak i venčanje, šta god ja o ovom poslednjem mislio. Pa još kad sam čuo da je trčao i gradonačelnik Siniša Mali, mom veselju nije bilo kraja.

I sve me je to držalo dok jutros nisam video naslove u medijima – Beogradski maraton zbog dugovanja izbrisan sa mape; SKANDAL – Evo  kako je evropska atletska federacija IZBRISALA Beogradski maraton; BRUKA BEOGRADSKOG MARATONA Nekad bio ponos, danas u …; AFERA MARATON Oglasio se Atletski savez: Blic je u pravu, dugovi su veliki, ljaga …

Da počnemo od ovih poslednjih, Atletskog saveza Srbije, odnosno od njegovog predsednika Slobodana Brankovića, bivšeg atletskog rekordera koga su rezultati sa sportske staze i doveli tu gde je – zar je moguće da je taj čovek pljunuo na celu svoju sportsku karijeru samo da bi se održao na mestu predsednika tog saveza! Ako su pisma upozorenja Evropskog atletskog saveza – tri, još od 2016. do poslednjeg iz aprila ove godine – da Beogradski maraton ne isplaćuje nagrade koje pripadaju učesnicima u skladu sa sopstvenim pravilnikom koji je te učesnike i doveo na takmičenje, da to traje još od 2012. godine kada je dugovanje iznosilo nekih stotinak hiljada evra, da bi taj dug danas narasto na skoro 300.000 evra, te da će, ako taj dug ne bude plaćen, Beogradskom maratonu biti oduzeta licenca te federacije, što se evo i dogodilo – u godini kada smo osvojili prvu medalju prvaka sveta u skoku u dalj i niz drugih vrednih atletskih rezultata. Da li je moguće da je taj čovek poslušao savet nekog „kompletnog idiota“ iz beogradske vlasti – grad Beograd je suorganizator Beogradskog maratona, da ne „talasa“ pre održavanja još jedne takve „grandiozne“ sportske manifestacije u organizaciji te vlasti, a posle kako bude. Da, i naplate kotizacije koje plaćaju učesnici, od koje je kako piše štampa i ove godine naplaćeno 150.000 evra!

A taj ćiftinski mozak, ne plaćati ono što se duguje – ljudima koji se tim sportom profesionalno bave, dakle od čega i žive, koji su zapucali ovamo i iz najudaljenijih delova Afrike je i gore od  nivoa kompletnih idiota čime ih je njihov predsednik u koga se kunu podario, jer taj dug će na kraju dana morati da se plati. Nećemo valjda rizikovati da kao zemlja budemo isključeni i iz Evropskog atletskog saveza. Razlika je samo u tome što ćemo to tada platiti sa kamatom, od čega je najveća ova koja nas je već snašla.

O tipu, kojim se ovih dana mediji takođe bave – Dejanu Nikoliću, direktoru maratona – i vlasniku te manivestacije! (šta god to značilo), koji je zajedno sa gradom Beogradom suorganizator održavanja te manifestacije i na koga su ona gore pomenuta pisma upozorenja stizala, nemam ništa posebno da kažem – meni je bilo dovoljno i to da vidim facu tog čoveka. A što se njegove pameti tiče – na pitanje da kaže šta misli o ovom nemilom i iznad svega ćiftinskom ponašanju, on nema drugog komentara do „da je Beogradski maraton uspeo i da treba da mu se divimo“ (Blic, 23.4.2018).

U čitavoj toj frci, ostadosmo uskraćeni za rezultat koji je Siniša Mali, odlazeći (na višu funkciju) gradonačelnik Beograda postigao u toj trci. Umesto toga mogli smo danas ne samo da pročitamo već i da vidimo da je ovaj neumorni „sportista“ juče stigao i do Avalskog tornja sa čijeg je vrha sišao konopcima – Blago višnjima duhom jer je njihovo carstvo nebesko!

Da, umalo zaboravih da kažem – Beograđani pripremajte se za rolerijadu! Ne samo vi koji ćete učestvovati, već i oni koji će tog dana poželeti da dođu kući, jer Beograd će ponovo biti blokiran, a za utehu neka vam posluži to što će kako se priča u tome učestvovati i Goran Vesić, koji je, kažu, već otpočeo sa ozbiljnim pripremama.

Dragiša Čolić, 24.04.2018.