Radio naš čovek u Africi, pa dobio neku čudnu bolest, da izvinete, na onoj stvari. Ode kod doktora i oni mu kažu da je stvar ozbiljna i da bi najbolje bilo da se stvar amputira kako se bolest ne bi proširila i na druge organe. Čovek se uplaši, požali se prijateljima i oni mu kažu da bi najbolje bilo da se obrati Ministarstvu zdravlja i zatraži objašnjenje. Iz Ministarstva zdravlja mu odgovore da to nije ništa i da se obrati za savet lokalnom vraču, zvanom Beli mag. Čovek ode kod Belog maga, ovaj ga pregleda  i reče da je to samo prolazna bolest nastala kao posledica uvođenja novih tradicionalnih indijanskih postupanja u zdravstveni sistem, naplati uslugu po javnozdravstvenoj tarifi i uzgred ga upita – A šta su ti rekli doktori? – Rekli su mi da da to treba da se odseče, odgovori čovek. – Ma oni nemaju pojma. To će samo da otpadne, reče mu Beli mag. Sledeći! Imam danas još 99 pacijenata.

       Naredna priča, naliči prethodnoj ali, opreza radi, svaka sličnost je isključena, jer takva su vremena. Elem, otišao Predsednik Javnobeležničke komore, Miodrag Đukanović, zvani Beli mag, u list “Danas pravo” i rekao, a ostao živ, sledeće:

–          Javnobeležnička komora Srbije je, blago rečeno, začuđena kasnom reakcijom Advokatske komore Srbije, jer je prvi Zakon o javnom beležništvu usvojen u maju 2011. godine, a tada im nije smetao.

       Prvo, Gospodine Đukanoviću, taman da je i tako, to kod ozbiljnih ljudi i ne bi bio neki argument. A nije, tako. Vi znate ili biste trebali da znate, da je prema verziji Zakona o javnom beležništvu iz 2011. godine koji pominjete, kad je reč o ugovorima o prometu nepokretnosti, u članu 82. koji je definisao pravne poslove koji imaju oblik javnobeležničkog zapisa, bilo propisano da tu spadaju samo ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna. I ko bi se protiv toga bunio – jeste javni interes da ta lica budu posebno zaštićena.  Međutim, izmenama tog zakona iz 2013. godine (Sl. gl. 19/2013) izvršena je promena tako što je iz prethodne formulacije te odredbe koja je glasila “ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna”, brisan deo „lica koja su poslovno nesposobna”, pa je ostala nova formulacija koja glasi: “ugovori o raspolaganju nepokretnostima”, što znači da se u formi javnobeležničkog zapisa imaju ubuduće sačinjavati svi ugovori o prometu nepokretnosti. Stvar je konačno zaokružena donošenjem novog Zakona o prometu nepokretnosti koji je objavljen u Službenom glasniku br. 93 od 1. Septembra ove godine, istog dana kad je i stupio na snagu! Gospodine Đukanoviću, navedeite mi bar još jedan takav slučaj. Vi dobro znate zašto je taj zakon stupio na snagu istog dana – zato što su tog dana i notari otpočeli sa radom.

       I sad da se vratim na Vaše pitanje sa početka – Kad su to advokati imali vremena da se bune. Preuzeli ste manir Ministra pravde – obmanjujete javnost. Isto je i kad govorite da su vaše usluge jevtinije od dosadašnjih. Pa to još i objavljuje na sajtu Ministarstva pravde – ko da ne veruje Ministarstvu! A advokati ne smeju uopšte da reklamiraju svoje usluge. Obmanjujete javnost i kad govorite da su advokati najnovijim izmenama i dopunama tog zakona dobili ono što su tražili – navodno i oni sad mogu da zaključuju ugovore o prometu nepokretnosti. Da, ali potom advokati treba da dođu kod vas da im vi to “solemnizujete” ili u prevodu da vi koji ste to juče počeli da radite odobrite ono što advokati rade stotinama godina. Uostalom čemu davanje svojstva javne isprave privatnom pravnom poslu. Nije li to suprotno Zakonu o obligacionim odnosima, kapitalnom zakonu iz oblasti ugovornog prava. Govorim ovde o nepokretnostima – i o tome bih još mnogo toga mogao da vam kažem, pa neću da širim priču i na oblast naslednog i porodičnog prava – oblasti koje su takođe ovim projektom uzete od advokata i predate notarima u isključivu nadležnost.

       Da se zadržimo još malo na nepokretnostima. Kako ćete da notarizujete jedan veći posao iz oblasti izvođenja investicionih radova na primer, u kome obavezno ima i elemenata o prometu nepokretnosti. Znate li Vi da su to poslovi u kojima učestvuju timovi, inženjera, finansijskih eksperata, advokata i sa jedne i sa druge strane. Pregovori se vode danima, u više navrata, da bi se konačno usaglasio nacrt ugovora koji svi navedeni stručnjaci parafiraju, a zatim se obično organizuje svečano potpisivanje ugovora. I sad na kraju toga što je trajalo mesecima vi treba da kažete partneru – e vidite mi sad sa svim ovim treba da idemo kod gospodina Miodraga Đukanovića, javnog beležnika koji sve to treba da solemnizuje, odnosno odobri. Ne znam nisam Vas sretaao, ja se tim poslom bavim tek jedno četrdesetak godina, recite mi u koliko ste takvih poslova kao pravnik učestvovali? Dobro, možda mnogo tražim, možete tu da saberete iskustva i gospodina Selakovića, Đurđevića, državne sekretarke, zaboravio sam joj ime …. E vidite, ja ne bih mogao da se prisetim na kojim sam sve takvim poslovima učestvovao, još od vremena Energoprojekta (onog starog kad je bio sedma firma u svetu u toj oblasti), Intereksporta i dr. Znam te poslove, ali nisam najbolji. Ima i boljih od mene. Mogao bih i da Vam kažem ko su. Na primer, da li ste čuli za advokata Dr. Miroslava Paunovića. Bio sam na odbrani njegove doktorske disertacije iz te oblasti. U komisiji, kojom je predsedavao prof. Đurović bili su svi profesori Pravnog fakulteta koji su se tada bavili privrednim pravom. I svi su oni na kraju ustali i aplaudirali kandidatu, a Predsednik komisije je rekao. – Kolega Paunoviću, mi smo danas ovde samo ispunili jednu formalnost, a posebno Vam se, u ime svih članova komisije, zahvaljujem jer smo od Vas  mnogo toga naučili. Zamislite sad situaciju da Mića Paunović, tako ga zovemo, dođe kod Vas da mu Vi pregledate ugovor. Ko je u ovom vašem projektu bio savetnik? Nemojte mi reći da je to možda bio prof. Đurđević. Znate li vi Gospodine Đukanoviću da ne postoje dva ista ugovora.  A vi radite ugovore na formularima koje ste dobili iz Ministarstva.

       Kao dokaz da je vaš projekat javnog beležništva uspeo, navodite primer da je prvog dana rada notar u Kraljevu imao 100 klijenata. Pa dal’ ste Vi čoveče normalni. Pa tu bruku treba da krijete a ne da se njome hvalite. Uzmite da je svako od tih 100 klijenata, pored onog dobar dan i doviđenja, nešto rekao i o onome zbog čega je došao – na primer pet minuta u proseku. Pa to je već više od punog radnog vremena, bez toplog obroka, potrebe za toaletom i sl. To sve kazuje o kvalitetu vašeg rada. Znate, kod advokata, kad stranka dolazi da pravi ugovor, čak i najjednostavniji, ona svašta zapitkuje, dolazi više puta – sve dok joj sve ne bude u potpunosti jasno.

       Ili da to pogledamo sa finansijskog aspekta. Koliko iznosi najniža naknada po javno beležničkoj tarifi – pomnožite to sa sto i eto notar već tog meseca ne mora više da radi. A ako je tu bilo i složenijih poslova, na promer prosečno tarifiranih, po 40.000, ne mora više da radi ni te godine.

       A kako to izgleda sa aspekta budžetskih prihoda. Prema podacima koji su saopšteni, država je godišnje od sudskih overa prihodovala u proseku po 350 miliona dinara godišnje. Sada neće ni trećinu tog iznosa, što znači da će bar 200 miliona od tih prihoda pripasti notarima. Ima ih 93. Znači, u proseku preko 2 miliona svakome od njih. To je ono što je izvesno. Nisam računao naknadu za rad, svoj i ono što su nekad prihodovali advokati.

       Nije vam to pametno. Evo ovi sadašnji podnose krivičnu prijavu za štetu nanetoj državi sprovođenjem prethodne reforme pravosuđa. Slažem se da je i ona reforma pravosuđa nanela veliku štetu, ali kao pravnici znamo da je u pitanju apstraktna šteta koju je teško izračunati. Ova vaša šteta je konkretna i da se izračunati – lako. A šta mislite kad tužbu sroči 8.000 kivnih advokata. Pa do Strazbura i nazad!

       Da setih se. Zašto samo vas 93, a položilo ih je kažu u prvom krugu njih 180. Znači li to da oni drugi nisu ispunjavali kriterijum moralno-političke podobnosti. A taj kriiterijum je bio toliko strog da niste mogli da namaknete ni njih 100, koliko je, po istom zakonu, potrebno da se formira javno beležnička komora. Proizilazi da svi imaju pravo da polažu, ali će notarom postati samo onaj kome Ministar pravde potpiše Rešenje. Pa ste sad bacilli na muku i Ustavni sud – da sve ovo što ste uradili proglasi neustavnim. Lako bi oni sa onim drugim, našlo bi se tu neko obrazloženje, ali šta ćemo sa direktnim kršenjem Zakona – tog istog koji ste vi doneli.

       I na kraju samo još jedno pitanje – Ko ste Vi. Kažu da ste za notara konkurisali još pre nego što ste položili ispit. I kako to da Vas jednoglasno izaberu za Predsednika komore, a teško da je iko pre toga čuo za vas. Da niste Vi učestvovali i u pripremi celog ovog projekta.

       Mogao bih još mnogo toga da pitam, ali i ovo sam odužio. Za pametnog puna kapa.

DC, 22.11.2014.