Šta kazuju podaci o tome ko je od naših privrednika platio najviše poreza, koliko i sl. Postoje poreski zakoni kojima se određuje ko je poreski obveznik, šta je poreska osnovica,  kolika je poreska stopa i – na bazi toga, koliko poreza ima da se plati. Sve ostalo je irelevantno, a interesantno može da bude samo koliko ko još duguje poreza i šta je država preduzela da naplati poreski dug.

       Kod nas je sve relativno, a naročito pitanje prema kome će država da primenjnuje poresku strogoću, a koga će abolirati od obaveze plaćanja poreza. Posledice takve poreske (ne)politike su ogromne i višestruke. Vremenom se formira uobičajeni procenat naplate poreza, pa se ti podaci uzimaju i kao relevantni za poresku projekciju za naredni period, visinu poreske stope i sl. što praktično znači da se onima koji plaćaju porez uvećava poreska osnovica, delom i zbog onih koji porez ne plaćaju. Time se između njih stvara i nelojalna konkurencija, pa dolazimo u paradoksalnu situaciju da država svojim propisima određuje kazne za nelojalnu konkurenciju, a na drugoj strani sama postaje sistemski kreator nelojalne konkurencije. U takvoj situaciji je normalno, a i ljudski da poreske platiše žele da i same pređu u onu drugu, faktički povlašćenu kategoriju privrednika. Razlozi za ovakvo stanje su i “burazerski” odnos poreskih vlasti prema poreskim obveznicima, stranačko gledanje kroz prste i ko zna šta još, a ima tu verovatno i korupcije – što bi ova oblast bila izuzetak.

       Nije ovo nerešiv problem. Može se i jednostavno videti kako to drugi rade, pa prepisati od njih. Reč je o poreskoj disciplini. Na Zapadu postoji izreka koja sve kazuje – ubiješ čoveka dobiješ pet godina zatvora, ne platiš porez, dobiješ trinaest. U zatvor, zbog neplaćanja poreza idu, poznate javne ličnosti, državni funkcioneri, sportisti … kod nas izbegavanje plaćanja poreza  spada u zabavni sport koji svi upražnjavaju, kako oni koji izbegavaju plaćanje, tako i oni koji su zaduženi za naplatu poreza. Iz Londona, gde sam svojevremeno radio, pamtim jedan interesantan slučaj. Danima su me zvali poreski konsultanti i nudili pomoć kod obračuna i plaćanja poreza. Nepoverljiv, pogotovu zbog činjenice da su pozivi dolazili iz Inland Revenue – njihove poreske uprave, izbegavao sam koliko sam mogao i na kraju su došli. Bio sam jako zadovoljan savetima koje sam od njih dobio a najinteresantnije je to da oni u tom organu imaju dva paralelna sektora – jedan zadužen za beskompromisnu naplatu poreza i drugi – ovi što su došli kod mene, koji vode brigu da oni prvi ne preteraju u svojoj revnosti i ubiju koku koja nosi jaja. Fantastično!

       Pevači i sportisti su kod nas posebna priča. Oni spadaju u zaštićenu divljač. Izvesna pevačica pod umetničkim imenom “Seka Aleksić”, živi u velelepnoj kući izgrađenoj u nerezidentnoj eriji na domaku Beograda, peva po Srbiji, hvali se preko štampe da je od supruga, zaposlenog u njenom obezbeđenju, dobila na poklo automobil vredan preko 100.000 eura, a na pitanje da li plaća porez, izjavljuje da je prijavljena u Austriji gde i plaća porez – navodi da tako rade i ostali narodni zabavljači. A izvesnog pevača pod umetničkim imenom “Aca Lukas” tuži njegov menadžer za ostvarenu proviziju od 250.000 eura. Iznosi se i jednostavna računica – pomenuti “Lukas” ima, kažu, godišnje i po 150 nastupa, za koje uzima – obično u kešu, 5.000 – 10.000 eura, duguje državi za porez oko 300.000 eura, a menadžeru 250.000 eura. Menadžer ga je tužio i država je presudila u  njegovu korist. Sada je na redu plenidba pevaćeve imovine. Za državino potraživanje od 300.000 eura, nije imao ko da ga tuži. A i ako ga tuži, neće više imati od čega da se naplati – menadžer je bio brži. Košarkaši koji se javno svađaju i optužuju državu da onima drugima daje više, duguju za porez ogromne cifre. A cifre koje plaćaju sebi – igračima, trenerima, funkcionerima klubova, su velike. Prosečan košarkaš, koji je ove godine odigrao samo par utakmica za Zvezdu – nije se snašao pa su ga otpustili, tuži klub za dug od preko 100.000 eura. Koliko bi mu dugovali da je zaista i igrao. Bivši premijer Italije Berluskoni je osuđen na godinu dana, a bivši legendarni fudbaler i predsednik Bajerna iz Minhena Uli Henes na tri i po godine zatvora zbog utaje poreza. Kod nas takvi slučajevi nisu poznati – mi smo bogata zemlja.

DC, 14.05.2014.