Čovek uznapredovanih shvatanja
17 decembra, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik
„Blic“ od 14. Decembra – u vrhu naslovne strane nasmejano prijatno lice jednog mladog čoveka i tekst: Dr Milošu Nikoliću je potrebna vaša pomoć – Hitno potreban novac za transplantaciju srca – SRCE za MILOŠEV OSMEH.
A odmah pored toga, u centralnom delu, još krupnije: „Na pomolu nova humanitarna afera – LEKARI PITAJU: DA LI JE OVO PREVARA i tekst: Čak 15 stručnjaka, na čelu sa kardiohirurgom Prof. Dr. Miljkom Ristićem, tvrdi da mladom naučniku Milošu Nikoliću, za kojeg se hitno skuplja 120.000 evra za transplantaciju srca, uopšte ne treba novo srce“, pa sve to uz fotografiju sa umilnim likom pomenutog profesora.
Iz teksta na unutrašnjim stranama saznajemo da Miloš Nikolić ima srčane probleme, da mu je rečeno da će mu novo srce kad tad biti potrebno, da mu je to rekao lekar koji ga je lečio, takođe Prof. Dr., kardiolog Kliničkog centra Srbije, da Miloš trenutno leži na kardiologiji tog istog kliničkog centra gde mu je ovih dana ugrađen pejsmejker.
Miloševe kolege sa Instituta gde je zaposlen nisu htele da čekaju – pokrenuli su preko društvenih mreža akciju SRCE za MILOŠEV OSMEH I OD POTREBNIH 120.000 evra od 7. Decembra kada je akcija započeta do dana otkrivanja te „afere“ već sakupili 30.000 evra i nema sumnje da će se, ako se akcija nastavi, veoma brzo sakupiti potrebna suma.
Divno! Solidarnost koja budi nadu – to kažem ja i par mojih kao i ja glupih prijatelja koji su me zamolili da o tome nešto napišem, za razliku od pametnih društvenobrižnika – 15 profesora Kliničko bolničkog centra Srbije, na čelu sa pomenutim Prof. Dr. Miljkom Ristićem, kardiologom, direktorom tog kliničkog centra, koordinatorom državnog fonda namenjenog za intervencije u inostranstvu najtežim srčanim bolesnicima i deci sa urođenim manama, koji nas na stranicama štampe prosvećuju da je u pitanju prevara, da je to šteta za srpsko zdravstvo, da se time u javnosti stvara pogrešna predstava o nesposobnosti srpskog zdravstva, da Milošu sada srce radi sa 35% kapaciteta, da sa tim može da živi kao sav normalan svet – “da ide u kancelariju, prodavnicu, da šeta”, te stoga upućuju poziv za obustavu te prevarne akcije i javnog tužioca da u skladu sa tim reaguje.
Miloš, njegova majka i prijatelji koji su pokrenuli dobrotvornu akciju – priznajem i ja i moji glupi prijatelji, ne shvatamo u čemu je tu prevara. Ljudi nisu hteli da čekaju zadnji moment i prolaze kroz razne administrativne procedure, pokrenuli akciju – kažu, ako Milošu ta operacija ne bude potrebna, preusmeriće ta sredstva – sa poznatog računa, onome kome to bude potrebno. Da, traže i papir, da Miloševo srce sada radi sa 35% kapaciteta, jer bi on bio najsrećniji da i dalje živi sa svojim srcem. Od pomenutih 15 profesora niko ne nalazi za shodno da mu takav papir i da.
Priča u nastavku nema veze sa srcem Miloša Nikolića, već sa srcem Prof. Dr. Miljka Ristića, kardiologa, direktora Kliničkog centra Srbije, koordinatora državnog fonda namenjenog za intervencije u inostranstvu najtežim srčanim bolesnicima i deci sa urođenim manama. Prema tekstu u “Blicu” od 29.09.2013. godine njemu je o trošku Fonda u Ženevi ugrađen bajpas na srcu – rutinska operacija koja se godinama unazad radi kod nas. Pozvan danas da to objasni, ovaj uvaženi profesor sa podjednako snažnim žarom objašnjava da time nije naneta šteta srpskom zdravstvu jer tamo to košta jeftinije nego ovde (upućeni kažu da tamo košta 40.000 evra) – šta god to kazivalo, da se time ne narušava ugled srpskim lekarima …. Čak preti i tužbom.
Ja i moji glupi istomišljenici smo zatečeni. Ne znamo šta da mislimo. Treba neko da nas prosveti. Očito je da je uvaženi Prof. Dr. Miljko Ristić uznapredovao u svojim shvatanjima, što je u nas relativno nova pojava – do sad smo imali pojavu uznapredovanih političkih stavova, ali ne i zdravstveniuh. Ko shvati, razumeće.
Dragiša Čolić, 17.12.2015.