Prema važećem Zakonu o policiji, donetom prošle godine, Ministarstvo policije može obrazovati pomoćnu policiju za izvršavanje policijskih poslova u slučajevima kad treba nadoknaditi angažovanje velikog broja policijskih službenika za izvršavanje sledećih zadataka: 1) visokog bezbednosnog rizika; 2) u prirodnim i drugim nesrećama; 3) obezbeđivanja državne granice; 4) u drugim slučajevima kada je ugrožena unutrašnja bezbednost. U pitanju su dakle dva uslova: primarni – nastupanje jednog od navedenih razloga i sekundarni – manjak policajaca za angažovanje na poslovima otklanjanja tog stanja. Koji su bili razlozi da Ministarstvo predloži a Vlada, dan uoči Nove godine, donese Uredbu o službi u pomoćnoj policiji, nije poznato.

       Nije sporna potreba za agžovanjem pomoćne policije u navedenim vanrednim situacijama. Nije sporan ni njen zakonski osnov koji je sadržan u Zakonu o policiji, član 249, jedini član Zakona koji o pomoćnoj policiji i govori. Na njegov stav 5. se Vlada i pozvala prilikom donošenja Uredbe – „Bliže

 uslove za izbor kandidata, prava i obaveze pripadnika pomoćne policije, obuku, način angažovanja, kao i organizaciju i rad pomoćne policije uređuje Vlada”. Ovako posmatrano, postavlja se pitanje koji su to razlozi da (retko) udružena opozicija tako žestoko napadne donošenje ove Uredbe i da je Vlada  tako hitno povuče, jer Uredba o pomoćnoj policiji je postojala i po prethodnom zakonu o policiji donetom još u vreme Koštuničine Vlade.

       Stvar je u sadržaju Uredbe i tu nastaje zaplet. Ministar policije obmanjuje javnost kad kaže – „Uredba evo već 12 godina postoji, a svi kažu da je štetna i mi ćemo kao vlada ukinuti tu uredbu i neće biti formiranja bilo kakve pomoćne policije“ i dalje, kad kaže da sada MUP neće biti u mogućnosti da zapošljava mlade ljude iz Kriminalističko-policijske akademije zbog pritisaka koje vrše Saša Radulović, Dveri i DS.  Prvo, za nadati je se da će se „mladi ljudi iz Kriminalističko-policijske akademije” i dalje zapošljavati u MUP-u. U čemu je razlika između te obrazovne ustanove i bilo koje  druge obrazovne ustanove koja školuje kadrove za određenu vrstu zanimanja. Ni ovim drugima niko ne garantuje zaposlenje, sa ili bez neke posebne uredbe. Drugo, koje je to Ministarstvo i koja je to Vlada, koja, makar i pod pritiskom javnosti, tako brzo ukida propis koji je za javnost koristan, a pretpostavka je da je ova Uredba bila i korisna, jer zašto bi Vlada donosila nekorisne propise.

       Toliko u principu, a postoje i razlozi u detaljima koji se razlikuju od rešenja sadržanih u prethodnoj Uredbi. Stvar je u članu 5. Uredbe koji demantuje gore izrečenu brigu Ministra za  „mlade ljude iz Kriminalističko-policijske akademije”:

„U pomoćnu policiju može se angažovati lice koje pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa u državnom organu, ispunjava uslove predviđene za lice koje zasniva radni odnos u Ministarstvu.

Pored uslova iz stava 1. ovog člana u pomoćnu policiju može se angažovati lice koje je nezaposleno, starije od 18, a mlađe od 50 godina starosti i ima najmanje srednju stručnu spremu, u četvorogodišnjem trajanju”.

       A po tom osnovu može preko noći da se u pomoćnu policiju angažuje ceo „sever“ ili „jug“ fudbalskih navijača u zemlji (samo kao primer), da ne govorimo o brojnim nezaposlenim partijskim kadrovima – ne mogu svi da stanu u državne službe i javna preduzeća, jer ima mnogo i onih koji lepe plakate i obavljaju druge manje značajne partijske zadatke, a njihov glas vredi isto kaao i glas onih značajnijih partijskih kadrova.

       A izbori su na pragu – i predsednički, a verovatno i parlamentarni. Brojni nezaposleni će radi rešenja tog svog životnog problema učiniti i mnogo više od glasanja na izborima. Setimo se i toga da je Vučić nedavno izjavio da njega neće, kao Miloševića, masa smenjivati na ulici. I tu dolazimo do onog možda i najopasnijeg. Vučić jača policiju na račun vojske. Pored redovne policije, tu je i komunalna policija kojoj se – zlu ne trebalo, čas posla može podeliti i oružje, a evo sada i pomoćne policije. Na drugoj strani, profesionalni vojni kadar je nezadovoljan. Nije tu samo u pitanju štrajk sindikata Vojske. Ni generali i drugi karijerni  oficiri ne mogu biti zzadovoljni ako im se za ministra vojnog dovede ovaj koji se sada tu nalazi, jer ovo je vreme u kome se ratuje mozgom a ne buzdovanima.

       Kada se stvari tako postave, onda u ovom predizbornom vremenu nismo daleko ni od mogućeg nastupanja nekog od vanrednih stanja pomenutih na početku ovog teksta kao razlog za angažovanje pomoćne policije. Ovi izbori su jako značajni, makar bili i samo predsednički, a neće – biće i jedni i drugi. Nikolić, kao samostalni kandidat, bez pomoći SNS-a, ne može da pobedi na izborima. Jedini njihov kandidat koji može  da pobedi je Vučić, a on ne može i jedno i drugo – uz to, premijersko  mesto mu se i ne ispušta. Tu nismo daleko ni od Šešelja kao predsedničkog kandidata, a to je već razlog za mogući izlazak naroda na ulice. Predsednički izbori su znnačajniji nego što se to obično smatra. Gubitak predsedničkih izbora je i za Miloševića i Tadića bio početak kraja. Vučić je toga svestan i zato je ova Uredba – i način njenog donošenja i način njenog povlačenja, značajna. Doneta je dan uoči Nove godine, zbog smanjene pažnje javnosti, što postaje uobičajeni metod vlasti kad hoće da provuče nešto za sebe značajno – setimo se načina nedavno sprovedene prodaje državnih stanova. Nije u pravu Ministar policije kad kaže da je, po Zakonu, tu Uredbu trebalo doneti u roku od godinu dana po stupanju na snagu Zakona o policiji. Taj rok ističe u februaru, pa nije bilo u redu da se tako važni propisi donose za vreme novogodišnjih i božićnih praznika.

       A što se tiče same Uredbe koja je ovako na brzinu i doneta i povučena. Ništa značajno – nije isključeno da će se ona uskoro ponovo pojaviti, umivena i doterana. Tako je bilo i sa gore pomenutom prodajom državnih stanova. Sve zavisi od daljeg razvoja događaja, a događaji koji predstoje bi mogli biti i uzbudljivi.

Dragiša Čolić, 11.01.2016.