U inače korektnom tekstu koji je objavljen u listu DANAS, a koji je 21.12.2014 godine prenet na sajtu www.protestadvokata.org, Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava na pravnom fakultetu u Novom Sadu je izneo jedan stav koji u suštini negira advokate, odnosno advokaturu, kao ustavnu kategoriju, a što je u osnovi svih zahteva advokata, uključujući i njihovu žalbu upućenu Ustavnom sudu. Tim povodom, u komentaru na navedeni tekst, napisao sam sledeće:

       “Veoma cenim uređivačku politiku lista Danas koji je prepoznao da je obutava rada od strane advokata širi društveni problem koji se reflektuje na stanje pravosuđa u celini i što daje prostor – ne prvi put, ovoj temi, jer na kraju, tome novinarstvo valjda i služi – da se javnost ne samo informiše već i animira za aktivno učešće u rešavanju iznetih problema.

       Iskreno sam zahvalan i profesoru Orloviću što je, za razliku od mnogih drugih – i pozvanih i prozvanih, odlučio da se uključi i da lični doprinos razjašnjenju ovih pitanja, a time i njihovom rešavanju.

       Profesore, uz ogradu da ja ni na fakultetu nisam bio obožavalac ustavnog prava, pa samim tim ne pretendujem ni da sam u pravu, usudio bih se da polemišem sa jednim delom vašeg teksta. To je onaj deo u kome kažete: “Uz to, advokati naglašavaju da su “ustavna kategorija” i kao takvi iznad samo zakonskog nivoa notara. Tačno, ali tema tog ustavnog člana nije advokatura, nego “pravna pomoć” koju pružaju advokati i lokalne samouprave. U delu Ustava o pravosuđu niti je advokata niti javnih beležnika”.

       Ustav, u odredbi koja se odnosi na “Pravo na pravnu pomoć” (član 67), kaže: “Svakome se, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć” (stav 1.) – to je nesporno. A u stavu 2: “Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom”. Dakle, advokatura (a time i advokati – pod uslovom da se u tome složimo) jesu ustavna kategorija. Dalje, tema tog stava – i to izričito, a time i tog člana, jeste advokatura. U pravu ste da je tema tog člana i “pravna pomoć”, ali – da se poslužim malo gramatikom, samo kao predmet (predikat), pri čemu je advokatura podmet, a pružanje (gagolska imenica od glagola “pružati” prirok (radnja), iz čega ja izvlačim zaključak da advokatura jeste ustavna kategorija. Tako ja to protumačih uz pomoć srpskog (iz čega sam imao peticu) za razliku od ustavnog prava gde nisam baš briljirao, pa me podučite ako grešim.
Tačno je da u tom stavu 2., stoji i da pravnu pomoć pružaju “službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom”, ali mislim da to nije tema ove priče, jer pričamo o notarima.”

       Očekivao sam ovih dana nekakvu “repliku”, ali je ne dobih. Nije mi do mene, ni do moje sujete – sa tim sam davno raščistio, već zbog onog što profesor na kraju reče – “Ovaj složen ustavni spor rešiće, nadamo se po Ustavu, Ustavni sud”. A toga se i plašim – da nije ovo nekakva “podloška” za željno očekivanu odluku Ustavnog suda. Profesora Orlovića ne znam, ne bavim se tom granom prava, ali ko zna. Što bi moja pokojna majka rekla – Nisu to ona vremena, kad na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, može da bude professor i onaj Aleksandar Martinović, narodni poslanik, koga pamtimo po času “profesure” u Skupštini prilikom poslednjih izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu, a na Pravnom fakultetu u Beogradu trojka: Oliver Antić – njegov đak Dejan Đurđević – a njihov asistent Nikola Selaković, na mestu Ministra pravde, valja biti oprezan. Među univerzitetska saradnja ne bi bila ništa neuobičajeno.

DC, 23.12.2014.