Čuh jutros ba televiziji – Prof. Dr. Milivoje R. Jovanović, objavio knjigu SRPSKE NARODNE KLETVE. Prikazaše i njega i knjigu. Čovek uskliktalo promoviše svoje delo. Inserte nije čitao, valjda nije zgodno, nedelja je. Rekoše i da je akademik.

       Ne bejah lenj, potražih na internetu – zainteresova me da saznam nešto više o čoveku kome ova zemlja daje visoku akademsku apanažu za takvo kapitalno delo – pet godina je, piše, ovaj redovni član Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika radio na tom delu. I to me zbunjuje. Zar se ne zove – Srpska akademija nauka i umetnosti. Sa kraljem smo raščistili još posle onog rata tamo, a koliko znam tako se pre toga zvala. A ovaj mi ne izgleda baš toliko mator. Pre mi liči na one koji su masovno primani u članstvo deevedesetih godina prošlog veka – u doba najvećeg procvata ove zemlje.

       No to nije ni važno. Saznadoh da je ovaj književno kulturno umetnički poslenik za četiri decenije svog plodnog rada, izdao preko dvadeset književnih naslova, da je on prošlogodišnji dobitnik zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i ono što je najvažnije – da radi na novoj knjizi o verovanjima našeg naroda u zmajeve.

       O akademicima sam već pisao u ovim mojim crticama, da se ne ponavljam. Ako je ikad ovoj zemlji trebala pamet, onda je to ovo vreme. Plaćamo ih za pamet, a oni vrše istraživanja o kletvama i zmajevima. Baš kao ono, takođe narodno – Kuća gori a baba se češlja! Pa čime boljim da majka prokune sina kad se rodi, do kletvom – Dabogda, kad porasteš, bio akademik!

DC, 23.02.2014.