… Izvolite Gospodine Obama. Na kojoj adresi treba da Vam instalramo Total antenu – Gospodara Vučića bb – Hvala Gospodine Obama. Plaćanje ćete vršiti u mesečnim ratama, putem uplatnica koje ćemo takođe slati na tu adresu – Ne, to mi šaljite na adresu Milanka Milutinovića 84, stan br. 99. – U redu. Hvala gospodine Obama, dođite nam opet. Stojimo Vam na usluzi.

       Proizilazi da tako funkcioniše korisnički servis našeg najvećeg kablovskog operatera – SERBIA BROADBAND – SRPSKE KABLOVSKE MREŽE – SBB, s tim što je u mom slučaju ulogu Baraka Obame, odigrala izvesna Ana Jovanović, koja sasvim pouzdano ne živi na mojoj adresi bar posalednjih deset i više godina koliko ja ovde živim. A računi za plaćanje redovno stižu na moju adresu. Naravno da sam pokušao da objasnim slučaj i otklonim to uznemiravanje – i ne samo uznemiravanje, jer problem može da se izrodi i u nešto znatno ozbiljnije, ne bih hteo ovim putem da znatiželjnima dajem ideje. Pokušavam da nađem telefon i da im kažem šta se dešava, jer to je i u njihovom interesu, pošto pretpostavljam da im pomenuta Ana i ne plaća to što je sa njima ugovorila, ali ispostavilo se da je to nemoguća misija, jer je SBB autistički zatvoren za javnost – možete jedino pozvati njihov Call center, gde na govornom aparatu postoje različiti dugmići za sve što je njima potrebno, ali ni jedno za ovakve potrebe, a ako ste baš toliko uporni i saslušate kompletnu telefonsku traku, javiće vam se ljubazna call girl, koja će vam objasniti – Morate … – Ma neću ništa da moram, ja vas samo obaveštavam da me vi i vaši klijenti uznemiravate i da ja očekujem … – Gospodine, ovaj razgovor se snima upozorava me ljubazan glas i prekida vezu.

       I, šta da radim. Iziritiran prethodnim pokušajem da tako rešim ovaj problem, ostavljam ih na miru sledećih par meseci – ako se oni ne uzbiđuju zbog toga što im pomenuta Ana ne plaća račune, a valjda znaju i gde su instalirali svoje uređaje za koje uporno šalju račune na moju adresu, što bih se ja uzbuđivao. A računi, stižu li stižu. Ja ih naravno ne plaćam, ali dokle tako – može to da se izrodi u nešto znatno ozbiljnije. Pozivam ponovo Call Center, možda  će mi ovog puta i zahvaliti na pomoći, jer valjda su shvatili da im Ana ne plaća to što treba da plaća. Ovog puta, 13. Novembar, 8 sati ujutru, javlja se call girl, po imenu Dragana. – Da, vidim ovde da ste zvali i 29. Avgusta. – I? Šta ste preuzeli povodom toga? – Zvali smo korisnika, Ana Jovanović, evo piše ovde i ona nam je potvrdila da i dalje stanuje na istoj adresi. Mogu i da vam dam njen broj. – Ne hvala! Ne interesuje me. Nego meni se čini da mi razgovor sa vama nikako ne ide. Imate li vi tamo nekog šefa? – Evo ja ću konsultovati nadređenu, ako baš insistirate. – Da, insistiram. Pomenuti glas se vraća posle nekog vremena i saopštava mi da nadređena nije raspoložena da razgovara sa mnom. Moram da poštujem proceduru. Moram …. – Hvala, recite nadređenoj da ako mi se ni povodom ove prijave niko ne javi da ću ja već znati šta da preduzmem i ovog puta ja prekidam dalji razgovor.

       Nadređeni mi se ni do danas – 23. novembar, nisu javili. Razmišljam – to mora da je neka jako bogata firma, ne plaćaju im usluge toliko dugo, a oni se uopšte ne uzbuđuju. Procedura koju su propisali – za druge, mora da se poštuje. Ne uzbuđuje se očito ni Ana Jovanoić. Ona, pretpostavljamn, mirno sedi, gricka semenke i gleda farmu. A što bi se i uzbuđivala kod ovakvih procedura SBB-a.

       Ovim putem obaveštavam nadležne u SBB-u da očekujem da reše opisani problem. U protivnom i ja pokrećem proceduru – zakonsku.

 Dragiša Čolić, 23.11.2015.