Zahvaljujući jednom mladom, talentovanom, ambicioznom vrednom i nadasve naprednom mladom čoveku naša naučna misao je bogatija za još jedan naučni rad, što bi u narodu rekli – kamen koji je nedostajao. Reč je o doktorantskom radu na temu – “Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)”, a autor je naš novi ministar policije Nebojša Stefanović. Nisam čitao rad, ne stigoh, ali sudeći po naslovu, mi sada, na primeru grada Beograda, imamo i naučno objašnjenje kako se upravlja samoupravom, odnosno kako na bazi strateškog menadžmenta – tu je poenta, lokalna vlast izabrana na samoupravni način, biva zamenjena na upravni način, tako da nema sumnje da je naš doskorašnji predsednik Skupštine, a sadašnji ministar policije odigrao ključnu ulogu i u tom nedavno s uspehom izvedenom projektu.

       Oduvek me je fasciniralo kad neko namah bukne. Muči se godinama sa studijama – i on studije i studije njega, a onda odjednom plane, zbritvi te studije, ne zaustavi se na tome, postane i master-bant, a potom i doktor nauka! Pa sve to još, uz rad! Da je sreće i pameti, taj mega-trend treba da iskoriste i preostali državni funkcioneri. Bolje sad nego kasnije kad taj trend ne bude više u modi. Lepo im je o tome nedavno govorio i sam Predsednik na bazi sopstvenog iskustva.

* * *

       Grupa naučnih radnika našeg porekla sa univerziteta u Velikoj Britaniji smatra da je doktorski rad ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića plagijat. Te svoje stavove objavili su na portalu “Peščanik”. Malo zatim sajt ovog portala je srušen. Kako kažu poznavaoci tih metoda, na klasičan hakerski način, istovremenim slanjem velikog broja poruka koje jednostavno zaguše sajt. Kažu da su ti hakerski napadi došli sa adrese privatnog univerziteta Megatrend na kome je Nebojša Stefanović i odbranio svoj doktorandski rad – univerziteta poznatog po tome što na njemu državni fiunkcioneri ili predaju ili završavaju škole koje u svoje vreme nisu uspeli da završe.

       Demanti su ubrzo došli sa najkompetentnijih mesta – od samog Megatrenda i to njegovog vlasnika, simpatičnog bucka Miće Jovanovića, lično. On smatra da je doktorat Nebojše Stefanovića autentično delo iz jednostavnog razloga što se njegov rad zasniva na empirijskom istraživanju a tu plagijat jednostavno nije moguć. Nisam baš nešto razumeo ovu tvrdnju – proizilazi da svako ko obradi 200 slučajeva nečega i to opiše, može na Megatrendu da stekne titulu doktora nauka. Valjda je to samo osnova za nekakve dalje stavove i naučna otkrića, pa se podrazumeva da plagijat može da se pojavi u tom delu rada a ne u deskriptivnom delu onoga što je doktorand obradio.

       Drugi demanti stigao je sa daleko ozbiljnijeg mesta – lično od Predsednika Vlade, inače partijskog druga Nebojše Stefanovića. On jednostavno smatra da je obrazloženje pomenutih naučnika da je doktorat ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića plagijat – najgluplje obrazloženje koje je ikad čuo. Blago njemu, okružen je sve samim lumenima pa sluša samo mudrosti i lepe stvari.

       To me već malo zbunjuje, a kad me nešto zbunjuje ja postajem i znatiželjan – zar naš premijer koji uživa opštenarodno divljenje zbog svoje zauzetosti svim i svačim mora i time da se bavi. A ako se i drugim stvarima bavi na isti način – jednostavnim izricanjem suda da li je nešto glupo ili nije, onda bi to moglo i da zabrinjava.

       Živeo sam duže vremena u Londonu, poznate su mi naučne institucije u kojima radi pomenuta grupa naučnih radnika, sa nekim od tih institucija sam čak nešto i sarađivao, pa primera radi, znam da je London School of Economy bila rangirana među prvih pet ekonomskih fakulteta u svetu, tako da mi oprosti moj predsednik Vlade, ja bih bio sklon da pre prihvatim njihove argumente i stavove, bar kada je reč o stvarima koje su ovde redmet rasrave.

       U prilog tome je i stav profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dane Popović, koja je po prtavilima struke, iščitavanjem  predmetnog rada, navodeći konkretne dokaze, jednostavno izjavila – Sve tvrdnje o plagijatu su tačne.

       I sad dolazimo do ključnog pitanja – zašto je Nebojši Stefanoviću sve ovo trebalo. Ta njegova želja da pored instant završenog školovanja stekne i instant titulu doktora nauka sve kazuje. Taj poriv da se titula ima, bez obzira na način kako je steći, kazuje da u strukturi  ličnosti postoji kompleks, koji bi po mišljenju vlasnika tog kompleksa nestao ako bi bio zamenjen vlasništvom titule Dr. Šta će njemu titula doktora nauka. Ima li on uopšte pretenzija da se bavi naučnim radom  i to u oblasti strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom. To je čisto opscenjivanje prostote. Pomenuh gore London School of Economy, pa pošto sam poznavao neke profesore sa tog fakulteta – pre nego što je moj sin upisao studije ekonomije u Londonu, pitao sam ih za savet na kom fakultetu da studira. Razgovor je bio vrlo decidan. Pitali su me – da li vaš sin gravitira ka teoretskoj ili primenjenoj ekonomiji. Kad sam rekao da je ovo drugo u pitanju, rekli su mi da je to City University of London, a ako gravitira ka teoretskoj ekonomiji da je to London School of Economy. Zapanjuje jednostavnost njihovog razmišljanja. Studije su u funkciji posla, a ne za ukras. Sticanje akademskih titula Mr. i Dr. su u sklopu istraživanja kojima se čovek kao svojim opredeljenjem bavi. Kod nas to nema veze – uzmi bilo koju temu, doktoriraj na tome, a posle te tu ništa više, sem onog Dr. i ne interesuje.

       U životu nijanse prave razliku. Ako gledate tenis videćete da svi teniseri koji su u prvih sto na svetskoj rang listi znaju da igraju tenis, a opet između njih postoji nešto što pravi razliku. Primenjeno na temu o kojoj ovde pišem možda je to razlika između redovnog i instant školovanja.

DC, 05.06.2014