Ovaj Mrkić, Ministar inostranih poslova, mora da je neki opasan razvratnik. Taman se javnost stišala povodom prethodne lepotice Vanje Hadžović, koja se nenadano zaposalila u tom ministarstvu, po nečijoj preporuci – državna je tajna čijoj, da bi odmah potom konkurisala i upisala diplomatsku akademiju sa jasnom željom, da te svoje čari koristi i u diplomatskoj praksi, kad eto ti nove, opet po anonimnoj preporuci – Marije Grujić, sudeći po javno objavljenim fotkama – riba i po, još žešća od one prethodne! Ne mogu da verujem da pomenuti Mrkić, to odobrava u tuđe ime i za tuđ račun, jer mi ne liči na takvog. Mora da i njega ima u tome.

       Ja sam čovek od iskustva, pa ne verujem da me taj osećaj vara. Sećam se jednog slučaja iz svoje prakse. Bio sam u to vreme Pomoćnik Generalnog direktora Interexporta za ino mrežu, a u Budimpešti nam je direktor bio Safet S. I priča meni on jednom prilikom kad sam tamo bio na službenom putu – Znaš, kaže on, ovi naši direktori fabrika što službeno dolaze, čim se jave traže da im u paketu obezbedim i neku Mađaricu, a ja moram da slušam, jer u protivnom odoše kod Genexa. I zato, priča on dalje, imam ja ovde agenta za te stvari, izvesnog Atilu koji to obezbeđuje. Naravno, kažem ja Atili, sve mora da bude čisto i na bazi ljubavi, da oni naši ostanu u uverenju da su Mađarice pale na njihove čari, čim su se pojavili. I jednog dana dođe kod mene Atila – još uvek priča Safet, ne ja, da izmirimo račune.  Vidim on fakturisao za dve, a samo jedna je bila. Kažem ja to njemu to, a on meni – Gos-n Safet, vi ste mi rekli da sve mora da bude čisto i sigurno! Kako sam ja drugačije to mogao da ustanovim, ako se i lično u to ne uverim. A Mađarica, ko Mađarica, ne pravi razliku – ima svoju tarifu. Tako se to nekad radilo – daleko bilo od ovih naših.

DC, 05.02.2014.