Psi laju a pudlica kevće

decembar 27, 2017 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

“Sada bi hteli da zabrane i seriju „PSI LAJU VETAR NOSI“. Smeta im što je u jednoj sceni umetničke i autorske tv serije koja se ne bavi nikakvim istorijskim faktima – pala na pod bista njihovog druga Tita i razbila se. Sada živ nisam jer strepim da će drugovi borci opet da uzmu zastave u ruke i da se ponovo okupe ispred Takovske 10 – da traže zabranu TV serije „PSI LAJU VETAR NOSI“. Moja poruka njima je sledeća:  Srbija i dalje tumara i još uvek ima mnogo problema – ali hvala Bogu, Srbija više nije onaj kazamat u kojem su komunisti žarili i palili. Ako drugovima iz SUBNORA to fali – onda pravac Severna Koreja”, reče – kako prenosi Blic od 16. Decembra* u tekstu pod naslovom – Moja serija se ne bavi istorijom, jedna pudlica u svom saopštenju za javnost. A čime se onda bavi ta tvoja serija kad govori o onome što se u jednoj konkretnoj sredini, u konkretnim okolnostima, od strane konkretnih ljudi dešavalo – lažima i obmanama pod firmom nekakvih umetničkih i autorskih sloboda.   

*Molim svoje čitaaoce i ostale kojih se to smatra – to whom it may concern, da mi ne zamere što zbog odsutnosti nisam mogao ranije da reagujem na citirano saopštenje gore pomenute pudlice, koja se odaziva na ime Radoš Bajić.

Elem, Radoš Bajić, rođen u onom kazamatu koji pominje u svom saopštenju, je u tom kaazamatu završio studije glume, koje ni njega ni njegove nisu ništa koštale, jer su u to vreme studije na državnim fakultetima bile besplatne i svakom dostupne. Nije iz tog vremena ostao upamćen kao neki glumac. Da ne beše filma “Partizanska eskadrila”, u kome je igrao prvu od neepizodniih uloga, niko ne bi ni znaao da je on već tada bio glumac.

Nije kao glumac ostao upaamćen ni u vreme Miloševića, a o njemu kao režiseru nije bilo ni pomena, pa bi se moglo reći, prema podacima koji se mogu naći na internetu, da je prvi veći posao dobio u vreme DOS-a – 2007. godine, snimanjem prve četiri epizode tv serije “Selo gori a baba se češlja”, da bi potom, u vreme “žutih”, napravio bum – snimmio je 85 novih epizoda, dok je u vreme ovih “naprednih”, snimio preostalih 12 epizoda te serije, što za njega, seljaka i po rođenju i u duši, i nije bio neki problem – trebalo je samo prepisivati selo iz koga on zapravo nikada nije ni izašao, bez obzira gde sada živi.

I sve bi to bilo u redu, da Radoš Bajić nema i jednu seljaačku, ali vrlo probitaačnu osobinu – da kudi one prethodne, a hvali one koji su na vlasti – “Srbija i dalje tumara i još uvek ima mnogo problema – ali hvala Bogu, Srbija više nije onaj kazamat u kojem su komunisti žarili i palili”.

A pošto se ovima koji su na vlasti posebno i iznad svega dopadaju oni koji za sve probleme optužuju one prethodne, dobio je šansu (i sredstva) da snimi i jednu ozbiljnu seriju koja je za očekivati trebala da bude zasnovana na istorijskoj građi, pretencioznog naziva “Ravna gora”, koji odmah u startu sve govori. Da li su Bajići i njegovi bili četnici, nemam pojma, ali je sasvim moguće da je on u ovoj zemlji punoj četničkih vojvoda na vlasti – koji su tu došli zahvaljujući Dačićevim “partizanima”, umislio da će se to ovima dopasti pa je krenuo u taj “istorijski” projekat koji je u startu ocenjen kao prevara, pa je posle samo nekoliko prikazanih epizoda jednostavno nestao.

O tom neuspelom projektu u Wikipediji piše:
“Ravna Gora je srpska igrana televizijska serija emitovana na programu RTS krajem 2013. i početkom 2014. godine. Tvorac serije je Radoš Bajić, koji je za nju napisao scenario i potpisao režiju. Originalno je zamišljena kao prvi deo trodelnog ciklusa pod naslovom Dramska trilogija 1941 – 1945, a koji se trebao baviti istorijom Srbije i srpskog naroda za vreme Drugog svetskog rata, a sa posebnim naglaskom na četničko-partizanski sukob. Prvi deo je radnjom bio smešten neposredno posle Aprilskog rata 1941. godine i sloma Kraljevine Jugoslavije, te prikazivao kako se u Srbiji stvaraju dva suparnička pokreta otpora protiv nemačke okupacije – četnici pod vodstvom Draže Mihailovića (koga glumi Nebojša Glogovac) i partizani pod vodstvom Josipa Broza Tita (koga glumi Dragan Bjelogrlić). Serija je izazvala veliku pažnju u samoj Srbiji, ali i velike kontroverze u susednim državama, gde se često optuživala za istorijski revizionizam, odnosno pokušaje da se sa pozicija srpskog nacionalizma rehabilitira četnički pokret. Protiv serije se okrenuo i deo srpskih medija, ali i istoričara koji su je kritikovali zbog istorijskih netačnosti i „proizvoljnog“ scenarija. Snimanje serije je posle prve sezone bilo prekinuto Bajić je umesto dve planirane sezone 2015. godine kao nastavak snimio celovečernji film pod naslovom Za kralja i otadžbinu”.

A snimanju te serije je pristupio sa mnogo očekivanja i privatnog preduzetništva,  pa je u tu svrhu formirao i svoju porodičnu zadrugu:

“Zahvaljujući porodičnoj manufakturi Bajić, na pragu smo da konačno shvatimo istinu – ko je u pravu: partizani ili četnici. Trebalo je imati muda pa snimiti ovakvu seriju, kaže Radoš Bajić, pisac scenarija, po kome je Radoš Bajić – režiser, režirao ovaj film (bivši glumac Radoš Bajić se izvinjava javnosati što nije stigao i da glumi u ovom filmu), koji je kako pomenuti Radoši kazuju apsolutno objektivan. A da se u tom smislu stvar ne bi otela kontroli, pobrinuli su se i: Nedeljko Bajić, sin pomenutih Radoša, koji je na sebe preuzeo ulogu producenta, direktora serije i glumca  – glavnog savetnika Draže, lično; Jelena Bajić Jočić, ćerka pomenutih Radoša – izvršni producent serije i Predrag Jočić, producent i direktor fotografije (otkud sad pa i ovaj tu – zlobnici kažu da je on u nekom rodu sa Bajićima)” (izvod iz teksta: “Partizani ili četnici ili četnici i partizani (up to you)” www.opancar.com

Valjda zbog toga ova vazda pudlica – prema onima koji su na vlasti, a pas koji laje – vazda prema onima koji nisu na vlasti, poručuje – “Ako drugovima iz SUBNORA to fali – onda pravac Severna Koreja.”

Ja nisam član SUBNOR-a (Savez Udruženja Boraca Narodno Oslobodilačkog Rata), ali moj otac je bio, pa je kao borac narodno oslobodilačkog rata prošao pešice ne samo Srbiju nego i celu Bosnu, preživeo Sremski front, tukao se i sa Nemcima i sa Italijanima i sa četnicima (naročito kada bi ovi klali Srbe u sred Srbije), a nije bio komunista ni za vreme ni posle rata, da bi ovakve bitange radile ovo što sada rade i pljuvale po njemu, pa im zato u njegovo ime, umesto onog njihovog – Psi laju, vetar nosi, poručujem – Psi laju, a vi se nosite u tri lepe pizde materine!

Dragiša Čolić, 22.12.2017.