Bilo je zabavno čitati ovonedeljno vikend izdanje NEZAVISNIH (a naprednih – prim. DČ) DNEVNIH NOVINA „INFORMER“

       Na prvoj strani nadnaslov TUŽIBABA (u žutoj boji) VLASNIK „DELTE“ KUKA NA DRŽAVU

    Pa potom glavni naslov u najkrupnijem fontu (takođe u žutoj boji) MIŠKO DRUKA VUČIĆA AMERIMA, ilustrovano fotografijama Miškovića (kravata u žutoj boji) sa leve i zabrinutog Vučića sa desne strane.

       A ispod toga, krupnim slovima: – Miroslav Mišković zvanično obavestio Vladu Srbije da će je tužiti Vašingtonskoj arbitraži ako mu ne bude odblokirana imovina koja mu je zamrznuta zbog suđenja – Tajkun se žali da gubi milione zbog procesa koji se vodi protiv njega.

       Sram ga bilo – mislim na ovog žutog tajkuna Miška, a ne na Vučića. Da je bar zapretio da će da tuži državu, a on odmah pa na Vučića. Kao da ovaj ima neke veze sa njegovim suđenjem. Malo je čoveku drugih problema, treba još da razmišlja i o Mišku. Doduše, ko zna iz teksta koji sledi na naredne dve strane se ne vidi da Mišković pominje Vučića. To kaže „Informer“, a poznato je da njegov vlasnik, glavni i odgovorni urednik Dragan J. Vučićević uvek dobija ekskluzivne informacije iz poverljivih izvora – sećate se tako je bilo i u slučaju Kolinda.

       Iz teksta na unutrašnjim stranama vidi se da se Mišković žali da mu je država blokirala imovinu čime ga onemogućava da radi, da ga zbog toga napuštaju poslovni partneri, da je nudio – kao kauciju, hipoteku na nekretnini u vrednosti od 17 miliona eura, što sud nije prihvatio – određena mu je kaucija u vrednosti od 12 miliona eura, u dinarima, što već danas vredi jedva 11 miliona eura …

       Informer je zaboravio da je u broju od 11.02.2015. godine pisao o kauciji koju je platio Dragoslav Kosmajac, čovek koga je premijer Aleksandar Vučić označio kao najvećeg narko-bosa na Balkanu, kome je odeđena kaucija od od samo 200.000 evra, koju je ovaj u toj valuti i platio. Razliku između ova dva slučaja ove “nezavisne dnevne novine” ne pominju – poenta je da ovaj žuti tajkun “druka Vučića Amerima”. Ako je reč o Amerima a ne Vašingtonskoj arbitraži, onda nema problema – poznato je da je Vučić prijatelj sa Amerima, tako da od toga nema ništa. Problem – za državu, a ne Vučića, može da iskrsne ako Mišković, kao što i sam kaže, podnese tužbu Vašingtonskoj arbitraži, koja je inače specijalizovana za slučajeve kad oštećeni smatra da ga država ometa u obavljanju poslova. Naravno onaj ko to tvrdi, to treba i da dokaže, jer će inače morati da snosi troškove postupka koji nisu mali, tako da Vučić, odnosno ova država u suštini nemaju o čemu da brinu, jer poznato je da  su oni u slučaju Miškovića u pravu. A Mišković, da ima para ima – poznato je i to da je, prema tvrdnjama Vučića i njegovog ministra pravde Selakovića, on finansirao i nedavni četvoromesečni štrajk 8.000 srpskih advokata. Dovoljno će biti da sa takvim dokazima Vučić i Selaković izađu i na Vašingtonsku arbitražu i sve će biti u redu.

       Raspričao sam se o Informeru, a ne kažem, kao advokat, da li je Mišković pogrešio što najavljuje ovu tužbu – Da, mislim da jeste. Trebao je to do sada već da učini, jer sudeći po tome koliko ovaj postupak traje, čini se da tužiocima nikako ne ide sa dokazima u ovom postupku.

* * *

       Drugi slučaj iz ovonedeljne vikend produkcije “Informera” je veseliji, samim tim što potiče iz pera njegovog vlasnika, glavnog i odgovornog urednika, Dragana J. Vučićevića lično. Ovaj od vlasti posebno respektovani novinar, po mnogima urednik Vladinog „Službenog glasnika Informer“ u svojoj redovnoj rubrici nazvanoj DOSTA ZLOČINA, na strani posvećenoj UDARNIM VESTIMA u članku pod naslovom „Kontrarevolucija: Operacija RTS“ piše o najnovijim kadrovskim rešenjima na RTS-u, a u izvedbi „žutog Bujketa“, pa između ostalog kaže: „Kako to baš nikome nije čudno što Žuti Bujke ovih dana Javni servis upotrebljava taman kao da je i dalje na vlasti Kim Džong Tadić“, a povodom izbora Olivere Kovačević za urednika Zabavnog programa, kaže: „Olja – Čime se to tačno nadžak babadevojka Kovačević kvalifikovala za funkciju urednika Zabavnog programa RTS-a“.

       Pošto su pomenuti citati odabrani od strane autora lično, ja, u smislu komentara, ne bih tome ništa više dodavao, jer to najbolje kazuje o njegovom pisanju. Dodao bih samo moje mišljenje o ovakvom pisanju – Drkadžija, lično!

Pozdrav, Dragiša Čolić, 27.07.2015.