Dragan J. Vučićević, analitičar

februar 3, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Znate li koji je najnoviji beogradski vic – Dragan J. Vučićević postao analitičar! Taj posao će ovaj allround igrač raditi za početak – dok Tasovcu ne istekne mandat, u okviru svog lista “Informer” i svoje udedničke kolumne DOSTA ZLOČINA, koja će za tu priliku ići kao prošireno izdanje – tri stupca, umesto dosadašnja dva! Dragomir Anđelković će konačno moći da odahne – vikendom će ga zamenjivati Dragan J. Vučićević.

       Prva analiza aktuelne političke situacije ovog obećavajućeg analitičara pojavila se već u subotnjem izdanju “Informera” – “Srbiju treba što pre gurnuti u što veći haos! Eto tako glasi domaći zadatak na kome su se interesno i sad već potpuno otvoreno ujedinili zapadni moćnici i njihovi ovdašnji poslušnici.” Eto već na početku napretka u odnosu na Dragana J. Vučićevića privatnog kolumnistu i egzibicionistu – tu bi po dosadašnjij terminologiji, umesto ovog –  ovdašnji poslušnici, stajalo – drugosrbijanski skotovi. A što se tiče onih drugih, odnosno prvih (izvinjavam se što smo se mi drugosrbijanski skotovi ugurali preko reda) – zapadnih moćnika, objašnjenje je dato nešto kasnije. To su vašingtonsko-berlinski-briselski kreatori kolektivnih sudbina. Tu već počinjem da se zbunjujem – nisu li to oni sa kojima se naš premijer svakodnevno druži? A oni su u sprezi sa drugosrbijanskim skotovima, sa kojima naš premijer neće da se druži. Aleksandre, budi oprezan, čitaj Dragana J. Vučićevića.

       Ništa više nije slučajno, upozorava ovaj analitičar sa pedigreom „Ni Ivan Ivanović, koji optužuje predsednika, ni Kolinda, kojoj se od Vojvodine priviđa država, ni „zaštitnik“ Saša, koji lažno optuži VBA za špijunažu, ni BIRN, koji laže po narudžbini …“

       Da to malo analiziramo:Prvo, Ivan Ivanović nije optužio Predsednika. On ga je u svoj zabavnoj emisiji prikazao na zabavan način. Takvo prikazivanje se može opisati ili nazvati na razne načine, od kojh ni jedno nije optužba. Drugo, kad se neko obraća određenom a ne bilo kom predsedniku, onda se ta reč piše velikim a ne malim slovom. Zaključak – neko ponovo laže, a usput ne zna ni gramatiku. A bavi se pisanjem u vidu zanata!

       Zatim, Kolinda Grabar Kitarović je legalno izabrana predsednica susedne države Hrvatske i ma šta mi, uključujući i Dragana J. Vučićevića, mislili o njoj, ne možemo joj se obraćati sa – Kolinda. Na to pravilo ne može uticati ni poznanstvo Dragana J. Vučićevića sa lažnom “Kolindom” – porno divom koju je  on nedavno na stranama svog lista predstavio kao pravu Kolindu.

       Dalje, legalno postavljeni zaštitnik prava građana Saša Janković je potreban građanima Srbije, sve dok u zemlji postoje oni od kojih građane treba štititi – Dragan J. Vučićević tu definitivno spada. Dakle ne radi se o „zaštitniku“ Saši, već o zaštitniku prava građana Saši Jankoviću, koji nije optužio VBA za špijunažu kako to Dragan J. Vučićević navodi, već je – u skladu sa onim što mu je zakonska dužnost, zatražio da mu se dostave određeni podaci kako bi proverio da li su opravdane sumnje po kojima VBA neovlašćeno prisluškuje građane Srbije, a Ministarstvo odbrane ga je umesto da mu te podatke da optužilo da on optužuje VBA za špijunažu – upravo ovako kako i analitičar Dragan J. Vučićević tvrdi. To što je i skupštinski odbor za kontrolu rada službi bezbednosti zaključio isto kao i Dragan J. Vučićević, ništa ne menja na stvari – to više kazuje o njima i njihovoj kontroli nego o stvarnom stanju stvari. Ako je Draganu J. Vučićeviću i Odboru za kontrolu rada službi bezbednosti to teško za razumeti pokušaću da to objasnim na jednom primeru – postoje osnovane sumnje da je Dragan J. Vučićević “prvosrbijanski skot” ma šta to značilo. Međutim tu osnovanu sumnju, ma koliko ona bila lakše dokaziva od sumnje da VBA neovlašćeno prisluškuje građane, tek treba dokazati.

       I na kraju o „BIRN, koji laže po narudžbini“. Pre svega šta je BIRN – to je neprofitna novinarska organizacija osnovana u zemljama ovog regiona sa zadatkom da na objektivan i dokumentovan način objavljuje zbivanja u regionu. Iz toga proizilazi bar jedan nesporan zaključak – budući da je u pitanju neprofitna organizacija njen osnivač – odgovarajuće telo EU, mora i da je izdržava, tako da zaključak koji Dragan J. Vučićević iz toga izvlači (na žalost ne samo on već i mnogo kompetentniji od njega) da se ta sredstva daju radi „naručenih laži“ najblaže rečeno ne stoji. Druga je stvar koliko BIRN Srbija tu ulogu zbog koje je osnovan objektivno ispunjava. Ja lično ne bih o tome – umesto toga vest: Nagradu „Jug Grizelj“ koju od 1991. godine dodeljuju Grizeljevi prijatelji, kolege i porodica, “za najviša dostignuća u istraživačkom novinarstvu, u službi razvijanja prijateljstva među ljudima i uklanjanja granica među narodima, sa željom da čuvaju uspomenu na Juga Grizelja i da podstiču istraživačko novinarstvo”, za 2014. godinu dobio je BIRN, Srbija. A onima koji ne znaju da je Jug Grizelj bio legenda jugoslovenskog novinarstva, preporučujem da više o njemu potraže na internetu. Za Dragana J. Vučićevića to ne važi. Za njega važi ona Njegoševa – Zlo govedo, june dovijeka.

DC, 03.02.2015.