Na temu obustave rada od strane advokata Srbije imao sam čitavu seriju napisa, sve pod osnovnim nazivom – Priča o ludom i zbunjenom. U prvom od tih napisa postavio sam i dilemu –  ko je u toj priči lud, a ko zbunjen? Pretpostavljajući da vam je poznato šta u toj drevnoj priči lud radi zbunjenom, evo obaveštavam vas ko je ko u ovoj našoj tekućoj postavci te priče.

       Radi se o državnom projektu u izvedbi mlađanog Ministra pravde po kome advokaturu kao nezavisnu javnu funkciju treba zameniti notarima kao državnim službenicima, jer nije logično da u zemlji u kojoj, prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, vođu podržava već 55% građana neko radi nešto uz vetar i time remeti zamah obnove i izgradnje koja najkasnije za dve godine treba da donese opštu dobrobit građanima ove zemlje.  Dakle, u toj priči advokati su definitivno ona strana, a ako im to nije jasno Ministar im to može i dodatno pojasniti, jer on je otvoren za sve razgovore – sem o onome što je razlog njihovog protesta!

       A da ne bi bilo zabune, da se odmah razumemo. Notari postoje u svim iole razvijenijim zemljama sveta – to je vrsta javnih službi na koje država prenosi određena ovlašćenja, obično iz domena vanparničnog postupka i oni funkcionišu paralelno sa advokaturom kao nezavisnom javnom funkcijom, ali problem je u tome što je država najnovijim propisima prenela na njih 90% klasičnih poslova advokature i time obogaljila ovu funkciju. U Srbiji ima oko 9.000 registrovanih advokata. Ne rade svi advokati vrle pravne poslove koje Ministar pravosuđa u odbrani svog projekta pominje, tako da će ova suluda koncepcija dovesti do „pomora“ advokata, naročito u unutrašnjosti jer tamo većina advokata objektivno i nema mogućnosti da obavlja druge poslove do ovih koji su sada preneti u isključivu nadležnost notara.

       Da dalje pojasnim. Dva su razloga protesta advokata – oduzimanje klasičnih advokatskih poslova i njihova predaja u isključivu nadležnost notara uz istovremeno enormno povećanje poreza koje advokati treba da plaćaju i to već za ovu godinu koja je kako je poznato i ovog puta počela 1. Januara.

       O onom prvom – oduzimanju poslova, o čemu bi sa Ministrom pravde jedino i moglo da se priča, Ministar ne želi da razgovara jer je to kako kaže gotova stvar, dok je za ono drugo – pitanje poreza, nadležno Ministarstvo finansija, pa se postavlja pitanje o kojim to drugim stvarima Ministar pravde želi da razgovara sa advokatima. Ovo je nešto što ne bi mogao da objasni ni Dragan J. Vučićević – lično, portparol vladajuće najnaprednije stranke, u svom listu „Informer“ koji, uzgred rečeno, jedini i ima stalnu rubriku o pogubnoj ulozi advokata na razvoj i prosperitet ove zemlje i njihovoj koordiniranoj akciji sa glavnim tajkunima – zna se koji su, a sve u cilju sprečavanja započete borbe protiv korupcije, tako da je protest advokata ispolitizovan. Tu tezu zdušno prihvata i Ministar pravosuđa, a onima kojima ta zavera još uvek nije jasna Dragan J. Vučićević će to dodatno pojasniti u svojoj redovnoj emisiji na „Pinku“, nedavno nagrađenoj televiziji, koja je na uštrb folk parade i turskih serija izdvojila jedan od svojih udarnih termina -nedeljom uveče, za emisiju „Teška reč“, koju takođe vodi harizmatični Dragan J. Vučićević, uz redovno učešče najviših predstavnika državne vlasti na čelu sa premijerom lično. Za uzvrat – Željko Mitrović, još uvek ne mora da plaća porez.

       Dakle, da se zadržimo na onom prvom razlogu – prenošenju poslova sa advokata na notare. Predsednik Međunarodne unije advokata, gospodin Bulgareli, u znak podrške stavovima advokata, uputio je pismo Premijeru, zalažući se da se u zajedničkom dijalogu reši nastali problem. Premijer, koji ima neograničeno poverenje u svog ministra pravde, prosleđuje to pismo u njegovu nadležnost, a ovaj budući da ima neograničeno poverenje u svog pomoćnika, bivšeg advokata Čedomira Backovića, prosleđuje ga njemu, pa je ovaj zasukao rukave i otpisao gospodinu Bulgareliju – citat, da ne bi bilo zabune:

       „ ….. postoji ogromna razlika između značenja „ekskluzivno pravo da sačini dokumente “ (kako je navedeno u Vašem pismu) i ekskluzivnog prava da overava dokumente – što je zapravo dato u odgovarajućim pravnim aktima Srbije. Razlika, očigledno, znači da advokati imaju pravo da sačinjavaju dokumente; međutim, pravo overe/ovlašćenje sudova preneto je na javne beležnike“.

       A u članu 4. stav 1-3 Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 93/2014), koji je i objavljen i stupio na snagu 1. septembra 2014. Godine – istog dana kada su i javni beležnici otpočeli sa radom, stoji:

       “Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa.

       Za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa isključivo je nadležan javni beležnik na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora.

       Ugovori koji nisu zaključeni na način iz st. 1. i 2. ovog člana, ne proizvode pravno dejstvo”.

       Pitanje za Ministra pravde Selakovića i njegovog pomoćnika Backovića – Mogu li advokati da sačinjavaju ugovore o prometu nepokretnosti? Ako mogu, objavite to javno – da advokati odmah obustave štrajk!

       Na Kongresu advokata Srbije, održanom 8. Oktobra, uz učešće 4.100 advokata – od kojih je svaki pojedinačno pravno obrazovaniji od Ministra pravosuđa, i predstavnika najviših strukovnih asocijacija Evrope, gospodin Bulgareli, predsednik Evropske unije advokata, obavestio je učesnike Kongresa da je prethodno – tog dana, imao dvočasovni sastanak sa Ministrom pravde gospodinom Selakovićem i njegovim saradnicima i da je na tom sastanku zajednički zaključeno da se razgovor advokata sa Ministarstvom pravde mora nastaviti i naći obostrano prihvatljivo, kompromisno rešenje. Međutim, još tokom trajanja Kongresa objavljena je izjava Ministra pravde – da se sa advokatima nema više o čemu razgovarati do donošenja odluke Ustavnog suda!  Svi su bili zbunjeni, a naročito gospodin Bulgareli, kome je očigledno bilo i veoma neprijatno.

       A profesorka pravnog fakulteta u Beogradu, Vesna Rakić Vodinelić, koja je bila i član radne grupe za izradu inicijalnog teksta Zakona o javnom beležništvu, je u referatu koji je podnela na Kongresu, između ostalog napisala – opet citat, da me gore pomenuti portparol vladajuće stranke Dragan J. Vučićević ne bi optužio za improvizaciju:

Reakcije ministra pravde

       Reakcije izvršnih vlasti, pre svih ministra pravde ili su izašle iz pravnih okvira ili su – nažalost – pokazale pogubna dejstva ignorancije (neznanja) udružene sa arogancijom (bezobzirnošću). U ovom tekstu ću se usredsrediti samo na one opaske koje je ministar izgovorio, dakle u kojima se ne može govoriti o pogrešno prenesenim rečima. Sve su izrečene u emisiji Kažiprst, B92, 3. oktobra 2014. godine.

Navodno zakasneli protest advokata.

       Svesna da se od političara ne može očekivati da govore istinu, celu istinu i ništa drugo osim istine, ipak je neočekivano da se izriču tvrdnje koje su proverljive, a provera pokaže da su netačne. Ministar Selaković je u toj emisiji tvrdio da političku odgovornost za sadržinu Zakona o javnom beležništvu snosi Vlada premijera Cvetkovića, koja ga je predložila i tadašnji predsednik Republike Boris Tadić, zato što je potpisao ukaz, budući da je Zakon donesen  2011. godine. Zbog toga obustavu rada advokata kvalifikuje kao politički čin protiv aktuelne vlasti, jer su se tek 2014. godine setili da protestuju zbog Zakona o javnom beležništvu. Advokati su jasno ukazali da ono što će bitno uticati na njihovu profesiju jeste odredba o ekskluzivnoj notarskoj obradi ugovora o prometu nepokretnosti svih lica, a ova je promenjena 2013. godine, za vreme Vlade Dačić – Vučić. Uzgred, ukaz o proglašenju Zakona o izmenama i dopunama je potpisao predsednik Republike Tomislav Nikolić. To je ministar prećutao, ne rekavši celu istinu.

Donošenje Zakona o prometu nepokretnosti.

       Ministar je objasnio da je novi Zakon o prometu nepokretnosti – izglasan u Parlamentu 31. avgusta ove godine, tj. dan pre početka rada notara u Srbiji – rezultat potrebe da se postojeći propisi prilagode Zakonu o javnim beležnicima. Po ranijem Zakonu o prometu nepokretnosti za raspolaganje nepokretnosti bila je potrebna pismena forma ugovora, a potpisi su overavani u sudu. Budući da je taj raniji Zakon o prometu nepokretnosti menjan 2009. poslednji put, nije trebalo donositi novi, jer je ionako odredba o formi ugovora o raspolaganju nepokretnostima, zamenjena članom 82, Zakona o javnom beležnioštvu, kao kasnije donesenim zakonom. Ali, izgleda da je bilo neophodno da u ovoj oblasti, notarski  monopol bude iznad svake sumnje.

Posledice po pravni poredak

Oni koji su odlučujuće uticali na bezobzirno i neadekvatno „primenjivanje“ uporednopravnih modela u teškom vremenu, obrazlažući to neistinitim tvrdnjama, koji su imenovanje javnih beležnika procesuirali po istom modelu po kome je vršen reizbor sudija 2009. godine (a, ranije tu istu proceduru politički kritikovali), koji su na pripadnike nove notarske profesije bacili sumnju nedostatka meritokratskih svojstava – morali bi da odgovaraju. I odgovaraće, makar politički. Oni koji su sproveli reizbor sudija na isti bezobziran način, osećajući se sigurnim u svojim foteljama, bili su počišćeni sa političke scene posle samo tri godine.  Od sveg srca isto želim današnjim „pravosudnim reformatorima“, štaviše još brže. 

DC, 10.10.2014.