Sudija

septembar 23, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Nismo mi kolege, ja sam sudija, to je odgovor koji će neupućeni advokat dobiti ako se tako obrati sudiji.  A za to ima i puno razloga – po onome kako ih tretiramo, pa nije čudo što se u skladu sa tim tako i ponašaju.

       Sudije mogu da greše – bez posledica, advokati – ne!

       Priča prva – Navodim slučaj iz sudske prakse, prvi na koji sam naišao u pravnoj bazi Paragraf Lex, iz ove 2015. godine:

       “Označenje preduzetničke radnje kao tužioca, bez oznake ličnog imena preduzetnika, čini tužbu nepotpunom, a presuda doneta po takvoj tužbi zahvaćena je apsolutno bitnom povredom zbog koje se mora ukinuti, a tužba odbaciti.” (Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž 6104/2014 od 23.4.2015. godine). Prema obrazloženju, podnesak (tužba) tužioca je bila nepotpuna, jer pored označenja firme preduzetničke radnje nije bilo navedeno i ime njenog vlasnika. U takvom slučaju, a shodno članu 101. Zakona o parničnom postupku, takav podnesak je imao biti vraćen stranci na ispravku odnosno dopunu, ali pošto je podnesak podnet od strane punomoćnika, advokata, to nije bilo mesta vraćanju tužbe, pa je prvostepena presuda ukinuta a tužba odbačena.

       Dakle, advokat je pogrešio, a pošto on nema pravo na grešku – po Zakonu, tužba je odbačena. Da malo analiziramo tu situaciju. Odbačena tužba može da izazove teške posledice za tužioca. Pretpostavka je da je on neuka strana jer je angažovao advokata. Iz navedenih razloga, tužba mu je odbačena i po zakonu se smatra da takva tužba nije ni podneta. Nisu tu u pitanju samo troškovi koje je on do tada imao (advokatski troškovi i sudska taksa). Tužba je odbačena tek u drugostepenom postupku, a dotle je – od podnošenja tužbe, prošlo dosta vremena, koje se možda meri i godinama. U međuvremenu je tužbeni zahtev mogao i da zastari, čime bi tužilac definitivno izgubio pravo da ostvari svoje potraživanje, ma koliko ono bilo opravdano.

       Nesporno je da je advokat ovde pogrešio – naveo je u tužbi naziv (firmu) preduzetničke radnje, ali je propustio da uz to navede ime preduzetnika. Ali, šta je sa sudijom koji je sudio u prvom stepenu. Zar nije i on pogrešio time što nije primetio tu grešku. Da je već tada primetio, odbacio bi tužbu odmah – u varijanti da je podneta od advokata, i posledice bi bile drastično manje. A u varijanti da je tužba podneta od lica koje nije advokat, on je trebao da je odmah vrati podnosiocu na ispravku i to bi verovatno prošlo bez ikakvih posledica. Sudija međutim nije ništa primetio i sudio je dalje – primetio je tek sud u drugostepenom postupku i odbacio tužbu. Rekoh gore – odbačena tužba se smatra kao da nije ni podneta, a u međuvremenu je nastupila zastarelost i tužilac je pretrpeo štetu. Ko je u ovoj varijanti odgovoran? Advokata nema, a sudija ne odgovara.

       Priča druga –  Blic, ponedeljak, 21. Septembar 2015:  DISCIPLINSKI POSTUPAK PROTIV SUDIJE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU – Sudija leti zbog Joce Amserdama. I dalje: “Sudija Apelacionog suda u Beogradu Slavka Milošević (56) odgovaraće jer je kriminalcu Sretenu Jociću obezbedila oslobađajuću presudu.”

       Disciplinska komisija je utvrdila da je sudija Mihajlovićeva odgovorna za neopravdano odugovlačenje krivičnog postupka. Ali, sudija neće da “leti” iz sudstva, kako je Blic juče najavio. Kažnjena je novčano. Sudijska solidarnost na delu – ponovo. A odavno se ističe da je problem zastarevanja krivičnih postupaka jedan od najvećih problema našeg krivičnog sudovanja. Prema navodima iz pomenutog članka zbog zastarelosti su obustavljeni postupci protiv Mihaila  Kertesa, Marka Miloševića, Jezdimira Vasiljevića, Predraga Rankovića, Stanka Subotića – da li je to slučajno? A ne sećam se da su neke sudije zbog toga “odletele” sa sudijske funkciuje.

       A ovoj sudiji od karijere – sudija Krivičnog odeljenja Apelacionog suda, predsednik i sudija  Odeljenja za krivične postupke prema maloletnicima i rukovodilac Odeljenja sudske prakse za to odeljenje, to nije prvi put da bude kažnjena. Prema pisanju “Blica” od 22. Septembra 2015. kažnjavana je i ranije zbog slučaja “Decedra”.

       Možda je u ovoj drugoj priči i najvažnije pitanje – ko ovakvoj sudiji omogućava ovako zavidnu karijeru?

Dragiša Čolić, 22.09.2015.