Vest: „RAT KARAĐORĐEVIĆA ZBOG NOVCA I BELOG DVORA – Novac i dvorovi opet su uneli razdor u porodicu Karađorđevića, jer princ Vladimir, sin kraljevića Andreja, ponovo optužuje prestolonaslednika Aleksandra II da uzurpira dvorski kompleks na Dedinju.“ – Blic, 27 mart 2014. Auh! Potresoh se kad to pročitah. Taman se završili izbori, malo smo o’danuli od uzbuđenja, pa sad ovi!

       Sećanje me neodoljivo vuče na reality program „Dvor“ koji je televizija emitovala pre nekoliko godina, pa pošto sam se baš toga uželeo prolazim letimice kroz tekst – Princ Vladimir kaže da je Prestolonaslednik čak odbio da mu, za njega i suprugu Brigitu, dodeli jednu sobu, jer je za njih naporno da svaki put kad dolaze i odlaze iz Beograda pakuju kofere u automobil. Da budem iskren ne razumem se mnogo u dvorske poslove, pa ne znam ni ko je Vladimir, još manje sam čuo za njegovu suprugu Brigitu, a jedino sam nešto čuo o Prestolonasledniku – to je onaj što je već poodavno došao iz belog sveta, nasledio srpski presto, naučio da vlada, jedino mu srpski jezik ne ide – pa je, valjda zbog silnih obaveza, i napustio dalje učenje, što nije mnogo ni važno – ako je već tolike godine ovde bez toga, može i dalje. Međutim, profesionalna deformacija pravnika mi ne dade mira, pa se zainteresovah da vidim ko je nadležan da reši gore opisani slučaj. Počeh da istražujem i nađoh da u strukturi organa vlasti na dvoru, pored kraljevskog doma, postoje tu još i Krunsko veće od 8 članova, Krunski savet od 18 članova i Krunski kabinet od 8 članova. Svi lepo predstavljeni sa sve fotografijama, samo ne piše ko od njih šta radi – kako od pomenutih organa tako i od njihovih članova.

       Od članova Krunskog veća jedino sam čuo za Dragomira Acovića, čiji me je CV u startu fascinirao iako, priznajem, teško da sam išta od toga razumeo: “Dragomir Acović, KV, arhitekta, suvlasnik preduzeca “Grifon“. Predsednik Srpskog društva za heraldiku, genealogiju, veksilologiju i faleristiku „Beli Orao“; Glavni herold i ko-predsedavajući Registra grbova; urednik „Stematografije“ Srpskog heraldickog drustva. Član je Američkog Društva za ordene i medalje, Društva za proučavanje ordena i medalja Ujedinjenog Kraljevstva, Švajcarskog faleritičkog društva, Unije nemačkih falerista (BDOS) i heraldičkih društava Engleske, Ukrajine i Rusije. Član je Evropskog društva kulture. Pređasnji Predsednik RC Beograd-Singidunum (1996-97). Član je uredjivačkog odbora „Godišnjaka Beogradskog muzeja“, Član odbora više društava i udruženja…. Zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija).” Ne vredi, gde takvog čoveka da pitam za neki tamo bizarni dvorski problem.

       Od 18 članova Krunskog saveta, čuo sam za Matiju Bećkovića, bivšeg pesnika, sada akademika, Dušana Kovačevića, takođe akademika, dramskog pisca, koji se za vreme Koštunice okušao i kao ambasador, čini mi se u Portugalu, a kad mu je to dosadilo, priznao da nije on za te stvari pa se vratio u zemlju, Emira  Kusturicu, filmskog režisera, muzičara “Zabranjenog pušenja”, građevinara – Drvengrada, Kamengrada, pisca, …. Predraga Markovića – onog sa bradom većom od Karla Marksa (oduvek me je interesovalo kako ti ljudi jedu supu a da bradu  ne umoče u tanjir), bivšeg predsednika Skupštine, i čelnika G17 Plus, Milana Parivodića, bivšeg Koštuničinog ministra, kasnije advokata, koga su očigledno tu zaboravili, jer ih niko nije obavestio da Koštunica odavno nije više na vlasti, Svetlanu Velmar-Janković, pisca ….

       I od Krunskog kabineta – koji bi po sistematizaciji poslova i zadataka trebao da bude nadležan za gore pomenuti slučaj princa Vladimira i princeze Brigite, znam dvojicu, ali slaba vajda. Sa Mikijem Savićevićem nisam bio u bog zna kakvim odnosima ni kad se bavio spoljnom trgovinom, a o Kosti Čavoškom i da ne govorim. To je onaj što ne zna ni kako se zove (Č – kao čaša, ili Ć – kao ćuran). Njega bih pitao za mnogo preče stvari – da mi kaže za neki od svojih pravnih radova koje bi valjalo da pročitam, jer nije u redu – pravnik sam a da od njega kao pravnika-akademika baš ništa ne znam. Pitaće me neko pa ću se obrukati.

       Nisam pronašao ni podatak koliko ko od pomenutih i nepomenutih prima naknadu za ove dvorske poslove. Jedino u pomenutom tekstu naiđoh na podatak da je od 2001. godine do danas  kancelariji prestolonaslednika uplaćeno skoro 11,5 miliona evra, od čega oko 8 miliona iz republičkog budžeta. Da ne beše princa Vladimira i njegovih problema sa pakovanjem i raspakivanjem kofera ne bismo ni to saznali. Kaže da je i Državna revizorska komisija imala nekih primedbi na nenamensko trošenje pomenutih sredstava, ali da im je Prestolonaslednik rekao da je sve namenski trošeno, tako da prekršajna prijava nije ni podnošena.

       Baš mi je krivo što je ukinut reality program “Dvor”. Bilo bi tu još puno zanimljivog materijala.

DC, 31.03.2014.