Evropo dokle! (2) ili „Politika je kurva“

septembar 7, 2017 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Sve što više starim, sve više shvatam istinitost ove drevne izreke. I mogao bih da dokazujem da se ta izreka ne odnosi samo na ovu našu zemlju – mali smo mi igrači, već da ona ima svoj globalno politički značaj. I mogao bih, a s tim u vezi da postavim i tezu da u ozbiljnoj politici nema mesta za pametne i poštene, već za mudre i pragmatične, što je samo malo lepši izraz od onog – nepoštene.

Putovao sam dosta a i živeo sam duže vremena na zapadu – Velika Britanija, i ne ustručavam se da kažem da oni tamo imaju i čuvaju svoje demokratske vrednosti, po cenu najdubljeg kršenja demokratije u drugim zemljama. Pritom, kad ovde kažem – demokratija, ne mislim samo na vrednosti koje taj pojam sadrži u svom užem smislu značenja, već znatno šire – da bismo zaštititili te svoje vrednosti spremni smo i na najgrublje kršenje tih istih vrednosti u drugim delovima sveta. Ne bih da ovde nabrajam mnoge primere za ovu tvrdnju, ali eto, kud će bolji od onog koji je nama najbliži – bombardovanje Srbije pod krajnje licemernim nazivom – „Milosrdni anđeo“, samo zbog uspostavljanja nekih svojih  strateških interesa, ili – da me ne biste optužili da sam subjektivan, sudbina Sadama Huseina, koji je bio njihov saveznik kad im je trebao da umesto njih ratuje protiv Irana – za tu uslugu mu je bio obećan Kuvajt, da bi po završetku tog rata koji je trajao duže od sedam godina, Sadam Husein ušao u Kuvajt, a za uzvrat dobio bombardovanje i doživeo najgrublju egzekuciju zbog optužbi koje nisu bile ozbiljno dokazane, čak suprotno tome, kasnije ozbiljno demantovane.

I da ne nabrajam dalje, jer ne odnosi se to samo na Veliku Britaniju – Amerika je tu glavni strateg, a Velikoj Britaniji je oduvek bilo stalo da bude njena prva pratilja u Evropi, može li neko da kaže da je Angela Merkel glupa žena i da ona – kao i svi ostali na Zapadu, ne znaju ko je Aleksandar Vučić. I to ne samo ono što je nekada bio već i ono što danas jeste. Pa kako mogu svi oni skupa da promovišu – i podržavaju, tog čoveka, kao nosioca onih istih vrednosti do kojih im je itekako stalo u svojim sopstvenim zemljama. Kako se to može drugačije objasniti do da je to isključivo u cilju nekih njihovih geostrateških interesa, a taj interes se zove Kosovo – ne zbog Kosova samog za sebe, briga njih za to, već radi zaposedanja ovih prostora, u obnovljenoj trci strateškog nadmudrivanja sa Rusijom, a u Kosovu su našli svog odanog saveznika.

No da se vratim na moju osnovnu tezu – politika nije za pametne i poštene već mudre i pragmatične ili nepoštene, ako vam se tako više sviđa. A Vučić je tu bez premca. Dovoljno sam mator i dugo pamtim, ali ja ne videh sposobnijeh od njega za ostvarenje onih ciljeva o kojima sam gore govorio. A on je i dovoljno mudar i dovoljno pragmatičan i zna da ovo neće trajati doveka pa koristi to, mora se priznati na najveštiji način, ne birajući sredstva, jer nije jednostavno svakodnevno izgovarati „istine“ kojima zasipa ovaj polupismeni narod – svoju glasačku bazu, pri čemu mu je „kao do lanjskog snega“ stalo šta o tome misli onaj misleći deo građanstva, koji je u ogromnoj manjini.

I sad dolazimo do onog što je bio neposredni povod ovom mom tekstu, jer nisam ja ovde ništa novo rekao, što nije opšte poznato. Inspiraciju mi je dao izvanredni tekst Rastislava Dinića, objavljen pre neki dan u „Peščaniku“ pod naslovom „Loša prošlost i svetla budućnost“ pa da citiram jedan deo iz tog teksta:

„Ja sam stao u jednom trenutku, i to je ono što se ne vidi na snimku, čovek me je gađao plastičnom flašom, a zatim me je gađao kamenom. I ja sam se zaustavio, bio je na tri metra od mene. Ja sam rekao: a zašto me gađaš, šta sam ti nažao učinio?… Ja sam nastavio da ga pitam – čoveče, u čemu je problem? I onda su nastavili sa svih strana i onda su me povukli momci gore, ali ako ste primetili, ja nijednog sekunda tu nisam pognuo svoju glavu… Nisam hteo da se sakrijem… nisam hteo, zato što neću da saginjem glavu tamo gde neko drugi hoće, već tamo gde ja to želim i gde smatram da je to potrebno. I pokazali smo pijetet – ja smatram da odnos Srba i Bošnjaka mora da bude pažljivo vođen i tretiran, zato što mi moramo da živimo zajedno sa Bošnjacima… Ja sam Srbin koji voli Republiku Srpsku, da, ali poštujem Bosnu i Hercegovinu, jer smatram da je to važno zbog naše budućnosti.“  

Čovek koji kod svih kamera ovog sveta, može javno to da izgovara – mislio on tako o sebi ili ne, o jednom evidentno lako dokazivom događaju, je najbolji primer onoga što sam ovim tekstom hteo da kažem. Ja ne umem da to opišem bolje i zato sam potegao za ovim citatom.

Dragiša Čolić, 7.9.2017.