… u finalu prvog ovogodišnjeg teniskog grand slam turnira i, da budem iskren, ponovo otkrio lepote teniske igre. Naravno da sam takve mečeve gledao i do sada – valjda sve od kako je Novak Đoković postao faktor na svetskoj teniskoj sceni, ali ovog puta je to bilo nekako drugačije – mirno, opušteno, bez stresova i obaveze da to gledaš pet i više sati neprekidno, a opet, moram da priznam, na momente me je spopadala nelagoda što u tim ulogama više neću gledati Novaka Đokovića.

Navijao sam za Nadala – taj momak je uvek bio fer i korektan, ali kad je na kraju Federer pobedio nisam mogao da prema njemu ne osetim i divljenje. Igrati onako mirno i opušteno u 36. godini života je neverovatno. A verovatno je to i najvažnije u igri tenisa na tom nivou. Tako nehotice dođoh i do Mirke, simpatične žene u njegovoj loži, odevene u udoban roze džemper kao da je pošla u bakalnicu na ćošku da kupi hleb i mleko, sa jednostavnom frizurom koja odgovara tom autfitu, koja se očigledno ne uzbuđuje što jamačno ima više od “35 kila žive vage”, koja se ne bavi jogom i ostalim parapsihološkim in aktivnostima, koja preživljava svaki poen svog muža – i onaj koji je dobio i onaj koji je izgubio … i tako godinama, od kako joj muž traje u vrhu teniskog sporta, a traje dugo. Ona prati svog muža na njegovom poslu – a to je njegov poziv, njegov posao, a ne posao bankarskog činovnika koji radi pet dana u nedelji od 9 – 5, a onda hita kući da sluša ženinu plačnu priču kako je preteško bilo dok je on bio na poslu, pa ga je eto zato i zivkala, a i deca su ga tražila i sve vreme pitala – gde je tata, tako da se to teško tako dalje da izdržati. Ništa od toga, Mirka je uvek tu pored svog muža i kad mu ide i kad mu ne ide. Muž joj je istinski kralj tenisa, a ona nije sebi stavila u zadatak da dokazuje svetu da je ona kraljica, jer to se zna iz svakog njenog gesta, mimike i pokreta u loži dok budno prati posao svog muža.

Pa kako Federer da se ne oseća mirno i opušteno na terenu kad zna da tu nije sam, da je tu neko ko ga bodri i podržava više od svih ljudi njegovog trenerskog i pratećeg tima u loži. Budu tu ponekad i njegova mama i njegov tata – obično sede odvojeno, ništa to njoj ne smeta, ponekad je sa njima, ponekad sama, svi koji ga vole su dobrodošli, ostale ne primećuje.

A mogla je Mirka i drugačije – imaju četvoro male dece, mogla je i da ostane kod kuće i odatle zove muža i šalje mu preko telefona uplakana lica svoje dece koja jedva čekaju da se tata vrati kući. Ne, oni su organizovali život na najvišem nivou – kad god to deci ne smeta putuje sa svih njih četvoro da prate tatu na njegovom poslu, a ne da izigrava damu koja umesto dece u pranji muža vodi svoje kućne ljubimce. Kad treba deca ostaju kod kuće – ne sumnjam da i tako imaju prvorazdednu negu, a i pedagoški je da se deca od malena i na to privikavaju.

Gospođo Federer, Gospodine Federer, svaka Vam čast – ostaćete kao takvi zapisani i u istoriji teniskog sporta. Više ne verujem da Vas iko može sustići, a priznajem, do juče sam verovao, jer pored lupanja loptice potrebno je i nešto mnogo više od toga. Vi ste to postigli i zato ste najveći.

Dragiša Čolić, 29.01.2017.