Gol!

21 aprila, 2013 u rubrici Kolumne

Naši su u Briselu postigli gol! Detalji nisu ni bitni. O njima će se prosuđivati kroz  realizaciju postignutog u praksi. Uostalom utakmica još uvek traje i treba biti oprezan da se ne pokvari to što je postignuto. Bravo!

A to bi mogla da pokvari preterana i prerana euoforija, jer sporazum je samo parafiran i tek treba da bude potpisan od obe strane. Kad je o našoj strani reč, tu treba očekivati na reakcije Srba sa severa Kosova – bolje rečeno njihovih lidera koji bi najverovatnije želeli da ovako potraje, kao i na „ustavobranitelje“ Vojislava Koštunice.

U svojoj knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA, koja je nedavno izašla iz štampe, o tim stvarima sam napisao:

„A ovi sadašnji, “piče” ka Evropi brže nego oni prethodni i za sve što prihvate krive Borka – on je sve to već bio prihvatio pa mi sad više nemamo kud. Za onog ko se iole razume u državne poslove, to ne da nije, već ne može ni da bude tačno. Borko Stefanović, prethodni pregovarač za Kosovo, bio je državni službenik “trinaestog ranga” i, taman da je nešto i prihvatio, to bi tek moralo da bude prihvaćeno od njegove Vlade i od nje potom formulisano kao predlog za ratifikaciju od Skupštine, gde, sasvim sigurno, ne bi prošlo zahvaljujući ovim sadašnjim koji su tada bili opozicija. A sad ovi sadašnji, na čelu sa predsednikom Vlade, koji sa te pozicije, za razliku od Borka, deluje i kao zastupnik države, prihvataju i više i brže od onih prethodnih, a sve sa objašnjenjem da je to Borko već bio prihvatio, pa, eto, sad oni nemaju kud. Ostaje tu samo jedan problem – isuviše su oni tu nac. patriota stvorili, koji su ih ozbiljno i shvatili, pa je pitanje kako će kod njih da im prođe ta priča”.

To bi mogla da pokvari i nekotrolisana euforija, tipa – “Tači nije mogao da vara – Vučić znao da brani Srbiju.” Niko razuman ne bi smeo da spori doprinos Vučića u ovim pregovorima. Treba biti objektivan. Dok se Vučić držao samo borbe protiv korupcije, bez želje da se meša u ono što bi po prirodi stvari trebalo da pripada šefu države i predsedniku vlade, nije išlo. Dačić se mučio koliko je mogao, dok je Nikolić sa svojim savetničkim spoljnotrgovinskim timom znao često da zabije i po koji autogol, o čemu je u ovim crticama već bilo reči, tako da je do stvarnog pomaka u razgovorima došlo tek kad je i Vučić sa klupe ušao u igru. To međutim ne znači, a ne bi bilo ni pristojno umanjivati značaj one prve dvojice. Najbolje bi bilo da ih tretiramo kao tim i da poželimo da timski i dalje nastave. Suprotno od toga bi nam najmanje trebalo.

Na kraju, treba biti iskren pa priznati da su nam i neke spoljne okolnosti išle na ruku. Svedoci smo najnovijeg zahlađenja odnosa između Rusije i Zapada, pa su i neskrivene simpatije Nikolića ka Istoku, kao i poslednja poseta Dačića Rusiji mogle da igraju značajnu ulogu u preokretu koji je nastupio. Možda čak i više nego što se misli. Nisu Bugarska i Rumanija onako naprasno primljene u Evropu zato što su ispunjavale sve uslove, već po principu – bolje da budu kod nas, nego kod njih. Sve su to osetljive stvari i treba biti oprezan da se ne pokvari postignuto.

U tom kontekstu smetaju mi saopštenja tipa – “Tači nije mogao da vara – Vučić znao da brani Srbiju.” Da sam na mestu Vučića “izvukao bih uši” onima u stranci koji tako pišu. Postoji za njih i jedan ružan izraz koji ovde iz pristojnosti neću da pominjem. To su populističke parole koje treba čuvati za izbornu kampanju i one imaju efekta kod jednog profila ljudi. Kod onog drugog mogu da budu i kontraproduktivne. Tu nedavno sam, povodom slične teme, napisao da primećujem kako od ljutog Vučićevog protivnika iz njegovih radikalskih dana postajem njegov fan. Želeo bih da tako i ostane. Najmanje sam ja u tome važan, ali držim da nas je još takvih. A na Vučiću je da se odluči – da li želi da bude prihvaćen i od tih građana ili samo od onih prvih.

Na kraju, treba razumeti i Tačija. Kako bi tek njemu kod kuće izvukli uši da nije taj šou napravio. A da je tako, najbolje svedoči to da mu je poručeno da se sa ljubljanskog aerodroma vrati u Brisel i nastavi pregovore – znaju i oni da onaj ko ne prihvati ponuđeno najviše gubi.

 DC, 17.04.2013.