Gospodinu Jovičiću, Gospodinu Aleksiću i ostaloj gospodi iz ove vlasti

novembar 28, 2016 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Danas mi je presela prva jutarnja kafa. Šetam po tv kanalima i pažnju mi privuče scena u kojoj jedan mlađi čovek, ranih dvadesetih godina, neformalno obučen – raskopčana košulja, džemper, pantalone, ne videh šta mu je na nogama jer zavaljeno sedi na nekom dvosedu pa mu raskrečene noge otišle ispod stola, razgovara sa voditeljkom, takođe mlađom osobom, napirlitanom u fulu, kako i dolikuje tv poslenicima. Brzo bih prešao preko te scene da ne čuh reči Braća Stamenković i Vlada Divljan. Kasnije će se ispostaviti da je opisani gospodin Đorđe Aleksić, šef kabineta gospodina Aleksandra Jovičića, predsednika gradske opštine Palilula u Beogradu. Ne bih toliko insistirao na onome – gospodin, da pomenuti mladi gospodin nije u pomenutom intervjuu na tome insistirao – Gospodin Jovičić ….. Dakle najpre o tom gospodinu.

       „Aleksandar Jovičić, diplomirani ekonomista, rođen 1987. godine u Srebrenici, osnovnu, srednju školu i fakultet završio u Beogradu. Od 2006. do 2010. godine radio u kompaniji Gorenje. U periodu od 2012. do 2016. godine bio je šef odborničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini grada Beograda. Narodni poslanik Narodne Skupštine Republike Srbije i član Odbora za odbranu i uutrašnje poslove, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i član delegacije parlamentarne skupštine Saveta Evrope, bio je u periodu od 2014. do 2016. godine. Potpredsednik je Izvršnog odbora Srpske napredne stranke. Govori engleski jezik. Oženjen je“ (Izvor: Vikipedija). „Živim ovde 25 godina i boriću se za realne projekte, privlačenje investitora, bolju socijalnu i komunalnu politiku”, rekao je Gospodin Aleksandar Jovičić 6. juna ove godine, na inauguaraciji za predsednika gradske opštine Palilula u Beogradu.

       Nema šta, biografija za poštovanje. Reč je o mladom čoveku koji je u Beograd došao 1991. godine, sa svojih 4 godine – tako proizilazi iz citirane svojeručne biografije, u vreme kada su sranja u ovoj jadnoj zemlji već bila počela, tako da na njihovo nastajanje svakakako nije mogao da utiče, ali da se u njima snalazio, očito jeste – rođen 1987, u prvi razred pošao 1994, osnovnu i srednju školu završio 2006, zaposlio se – radio u Gorenju od 2006. do 2010, istovremeno se upisao i na Ekonomski fakultet – neka ga je u tom roku i završio, dakle 2010, naučio engleski – govori engleski jezik i sve vreme politički aktivan, jer da bi neko postao šef odborničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini grada Beograda, narodni poslanik Narodne Skupštine Republike Srbije i član Odbora za odbranu i uutrašnje poslove, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i član deegacije parlamentarne skupštine Saveta Evrope i potpredsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke ne može da dođe u tu respektabilnu stranku sa ulice i kaže – Dobar dan ja sam jako pametan, izvadi spisak svih navedenih funkcija i kaže hoću da budem to i to.  Dakle radi se o čoveku koji je u rekordnom roku – sve odjednom, uz rad, završio Ekonomski fakultet, naučio (govorni) engleski jezik i, na polzu narodu, obavljao sve navedene funkcije. Šteta što je i oženjen – da ga poželiš za zeta. Zaboravio sam da kažem – Gospodin Jovičić je poreklom Radikal, politički potomak  Vojislava Šešelja, istog političkog oca od koga su i Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Maja Gojković, Aleksandar Ma(r)tinović i drugi, a oni su, kao što je poznato, za sve sposobni.

       E taj opisani Gospodin, postavši u junu ove godine predsednik Palilule, jedne od centralnih gradskih opština u Beogradu, za svog zamenika bira – koga bi drugog, do radikala Dr Darka Paunovića, rođenog 1985. godine, „doktora medicine“ (ja mislio da se doktor medicine postaje kad odbraniš doktorsku disertaciju u nekoj od grana medicine), koji  od 2014 godine radi u „privatnom sektoru u internacionalnim kompanijama na pozicijama stručnog saradnika u oblasti medicine“, šta god to značilo jer priznajem za tako nešto nisam čuo, a morao bih znati jer se već dugo godina bavim pružanjem pravnih usluga „internacionalnim kompanijama“. Ko zna, ako Gospodin Paunović postizava, možda bismo mogli uspostaviti i neku saradnju.

       U svom inauguracionom govoru Gospodin Predsednik reče – Boriću se za realne projekte, privlačenje investitora, bolju socijalnu i komunalnu politiku, a toga je u Paliluli, jednoj od najvećih beogradskih opština koja pored centralnog gradskog jezgra zahvata i veliko područje prigradskih naselja, mnogo. Prema statutu Opštine, Predsednik, pored predstavljanja i zastupanja Opštine, obavlja i sledeće poslove:

–          neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata Skupštine i donosi potrebne akte u izvršavanju odluka ili akata Skupštine;

–          predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje Skupština Opštine;

–          naredbodavac je za izvršenje budžeta;

–          usmerava i usklađuje rad Uprave opštine;

–          donosi pojedinačne i druge akte za koje je ovlašćen zakonom, Statutom Grada, Statutom Gradske opštine ili odlukom Skupštine Opštine;

–          u ime opštine zaključuje kolektivne ugovore za ustanove, preduzeća i druge organizacije čiji je osnivač opština;

–          daje saglasnosti na opšte akte organizacija čiji se rad finansira iz budžeta opštine, kojima se uređuje broj i struktura zaposlenih, i daje saglasnost na broj i strukturu zaposlenih i drugih lica joja se angažuju na ostvarivanju programa ili delova programa korisnika budžeta Opštine;

–          odlučuje o davanju na korišćenje, odnosno u zakup, kao i otkazu ugovora o davanju na korišćenje, odnosno u zakup i stavljanju hipoteke na nepokretnosti čiji su korisnici organi Opštine;

–          organizuje rad veća opštine, saziva i predsedava sednicama Veća Opštine i daje konkretna zaduženja članovima Veća iz delokruga rasa Veća;

–          donosi pojedinačne akte i preduzima radnje kada je zakonom određeno da neki akt donosi ili neku radnju preduzima nadležni organ, osim akata i radnji koje su u isključivoj nadležnosti Skupštine Opštine, Veća Opštine ili Uprave Opštine;

–          obrazuje stručna radna tela po pitanjima iz svoje nadležnosti;

–          vrši i druge poslove utvrđene zakonom, statutom grada, statutom Gradske opštine i drugim aktima Opštine.

       Posla na pretek. Iskusni ljudi taj problem rešavaju tako što  za svog zamenika uzimaju nekog koji je kadar i vičan da dosta toga preuzme na sebe, a posebno uzimanjem za Šefa kabineta lice koje će sve to da organizuje i sa svojim saradnicima sprovede. Umesto toga, naš Predsednik za svog zamenika izima mladog „doktora medicine“ sa praksom u „privatnom sektoru u internacionalnim kompanijama na pozicijama stručnog saradnika u oblasti medicine“, a za šefa kabineta gospodina opisanog na početku ove priče, koji je završio fakultet za albanski jezik i književnost.

       I šta se od pomenute ekipe drugo moglo i očekivati do da prionu na jedan od najprečih poslova – da promene ime Narodnog univerziteta „Braća Stamenković“, osnovanog pre više od pedeset godina, koji je iškolovao generacije ljudi čije je školovanje prekinuto tokom drugog svetskog rata – u kome smo, draga gospodo, i mi učestvovali na strani pobednika, čega se vi tako nonšalantno sada odričete, u ime pokojnog Vlade Divljana,  frontmena benda “Idoli” u periodu od 1980 – 1984. godine.

       Da se razumemo, nemam ja ništa protiv Vlade Divljana, ja sam ga za razliku od vas balavurdijo radikalska slušao i u živo. Kradete simbole koji vam ne pripadaju – najpre spomenik Borislavu Pekiću, pa priča o spomeniku Zoranu Đinđiću, pa sada ovo o Vladi Divljanu. Ma ne interesuje vas Vlada Divljan, njega ste se setili da vam to lakše prođe, u osnovi je to ponovo otvaranje stare priče o partizanima i četnicima, pa sad kada ste došli na vlast hoćete da izbrišete sve partizanske simbole da biste sutra – filozofijom svojih četničkih vojvoda Šešelja, Draškovića, Nikolića – Vučić ne stiže do tog čina, mogli da lažete buduće generacije o tome ko je oslobodio taj isti Beograd po kome vi sada tako nemilosrdnno serete.

       Znate li vi, pajaci gore pomenutih „vojvoda“ ko su bili braća Stamenković  – Trajko, Božidar, Petar i Dragi, sinovi građana Todora i Darinke Stamenković, sva četvorica učesnici Narodnooslobodilačke borbe, od kojih su Trajko, Božidar i Petar poginuli, a dvojica  – Trajko i Dragi proglašeni za narodne heroje Jugoslavije. Kako vas nije sramota da kopate po kostima onih koji su ovaj grad oslobodili, vi koji ste, na čelu sa gore pomenutim „vojvodama“ podolazili ovde iz ko zna koje pizde materine.

       A i vi, stoko SPS-ovska, koji zajedno sa SNS-om i radikalima držite vlast u opštini Palilula, zašto ćutite. Zar ni vas nije sramota što zarad parčeta vlasti ćutite i odričete se svojih socijalističkih korena. Majku bi svoju za to malo vlasti prodali.

Dragiša Čolić, 27.11.2016.