Korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini je regulisano Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. Zemlja se daje u zakup, na osnovu javnog konkursa, nakon čega se sa zakupcima zaključuje odgovarajući ugovor. Međutim to što je zakonom propisano se ne poštuje, jer da se poštuje ne bi samo u opštini Sombor bilo protivpravno uzurpirano više od 5.000 hektara. Prvo pitanje koje se s tim u vezi postavlja je ko je za to odgovoran. Nije u pitanju bilo kakva odgovornost, politička ili partijska i sl. U pitanju je ogromna šteta za državu, da naglasim, onih pomenutih 5.000 hektara se odnosi samo na opštinu Sombor. I tu ne ne treba mnogo mudrovati. Jedini odgovoran je država, koja raspolaže svim atributima vlasti i pozvana je da to spreči, upotrebom policije, na primer.

       Zakonom su čak predviđene i sankcije za uzurpatore državnog poljoprivrednog zemljišta: “Ako pravno odnosno fizičko lice koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova, odnosno suprotno odredbama ovog zakona, dužno je da za korišćenje tog zemljišta plati trostruki iznos najviše prosečne postignute cene po hektaru na teritoriji okruga na kojoj se nalazi poljoprivredno zemljište koje se koristi bez pravnog osnova” (član 62, stav 5. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. I ne samo to: “Ako poljoprivredni inspektor zapisnikom utvrdi da nepoznato lice koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi odluku o skidanju useva”. Pošto do sada nije poznato da se ove zakonske mere u praksi primenjuju i ovde se postavlja isto pitanje – Ko je za to odgovoran, a odgovor je nedvosmisleno isti – Država.

       Sledeće pitanje koje se postavlja je – zašto država tu pojavu toleriše i ništa ne preduzima, jer šteta zbog izgubljene zakupnine je ogromna. Lokalni paori, zainteresovani za uzimanje u zakup tog zemljišta, na način propisan Zakonom, mesecima protestuju – Dolaze, kažu neki njima nepoznati ljudi koji im sve odneše ispred nosa. Oni ih nazivaju tajkunima i to državnim. Ima logike. Prvo, polojoprivredno zemljište u državnoj svojini ne čine male parcele nego veći poljoprivredni kompleksi. Neće individualni paor iz susedne opštine da dođe i to zaposedne. To mogu samo oni koji se u narodu zovu tajkuni. A zašto državni – pa zato što im država to prećutno dozvoljava (Hm! Da li je to baš tako) i ništa protiv tog očiglednog kršenja zakona ne preduzima.

       I tu dolazimo do povoda ovoj priči – Šest udruženih paora iz sela Gakovo u opštini Sombor, naumili da zakupe jedinu preostalu, neuzurpiranu parcelu u toj opštini površine 250 hektara. Država se ne odaziva, paori brane parcelu, organizovali straže, pa tako čitavih mesec dana.

       A onda, nenadano, država odlučuje da reši problem uzurpacije poljoprivrednog zemljišta i na predlog Ministarstva poljoprivrede, 11. marta ove godine, Vlada Republike Srbije donosi zaključak(!) kojim preporučuje lokalnim samoupravama da razmotre mogućnost da se poljoprivrednicima koji koriste zemljište bez pravnog osnova (uzurpacija), dozvoli da prijave površinu zemlje koju koriste. Dat je i rok – do početka maja. Dakle onaj ko još nije stigao da uzurpira državno zemljište ima još jednu mogućnost – da to  učini do tog roka. Tu bi već moja pokojna baba rekla: Sačuvaj me Bože i sakloni – Vlada umesto da sprovodi donete zakone, ona izdaje Uputstvo lokalnim samoupravama kako da ih krše.

       I, pojavio se uzurpator, ispostaviće se kasnije zaštićeni i to od države, nagnao onu moćnu mašinu što sama ore zvanu „Džon Dir“ i neobazirući se na prisutne paorske straže, zaorao. Ovi ga zaustavili, izvukli iz kabine i poterali – Čekaj, mi smo ovo zauzeli pre tebe! Kažu da ga nisu tukli.

       Međutim, tu tek nastaje zaplet. Poterani uzurpator se ubrzo vraća u pratnji policije. Policija hapsi paorsku stražu, njih šestoro, i sprovodi ih kod sudije za prekršaje koji po kratkom postupku demonstrira efikasnost države – petoricu kažnjava sa po 30 dana zatvora, jednog oslobađa. Advokat kažnjenih kaže da je reč o grubom kršenju zakona, jer optuženima pre izricanja presude nije bilo uručeno ni rešenje o zadržavanju u pritvoru, a to je teška povreda ustava i osnovnih ljudskih prava, koja su im bila uskraćena.

       I sve bi to možda prošlo u tihu, da se sinoć u  dnevniku nije pojavio onaj multi praktik ministar Stefanović Dr. Nebojša, zadužen da svojim saopštenjima objašnjava sva državna sranja, koji je tv auditorijumu objasnio da pohapšeni paori ustvari i nisu nikakvi paori, da nisu vlasnici registrovanih poljoprivrednih gazdinstva ali da su vlasnici kriminalnih dosijea, da bi potom javno pročitao i šta ta dosijea sadrže. Sve je to Ministar pripremio za dnevnik u pola osam.

       Onaj oslobođeni paor, vidno uzbuđen, izjavljuje da je sve ličilo na provokaciju, bilo dobro inscenirano i  demantuje Ministra:  “Mene su naveli kao kriminalca, kao ne znam šta, a ja se bavim poljoprivredom, imam kod kuće i traktor i kombajn i gazdinstvo. Radim pošteno, borim se, da bi platio tu zemlju pošteno, da bi svoje dvoje dece izveo na put. Ne mogu da verujem, živim a ne znam gde živim”. I jedan od kažnjenih, pre nego što je po hitnom postupku sproveden u zatvor, demantuje Ministra – pokazuje Rešenje o registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu i kaže da sada ne zna ni ko će mu obraditi zemlju ni šta će.“Treba kredit da se plati, ništa ne znam. Evo, 30 dana sam vezan, niti ću posejati na vreme, niti ću uzorati, niti znam šta će biti s tom zemljom.” Mogućnost odlaganja izvršenja izrečene kazne nije opcija – nije on Kristijan Golubović pa da mu se odlaže odlazak u zatvor zbog učešća u „Farmi“. Ovde je u pitanju samo setva.

       Ostaje još samo da se vidi ko je zaštićeni uzurpator

Dragiša Čolić, 20.03.2016.