Humanitarna akcija – Sirija “Milosrdni anđeo 2”

4 septembra, 2013 u rubrici Kolumne

Britanski premijer Dejvid Kameron, bio je, zajedno sa američkim predsednikom Obamom, nemačkom kancelarkom Merkel i francuskim predsednikom Olandom, snažni zagovornik bombardovanja Sirije, po scenariju koji je već vidjen u slučaju bombardovanja Srbije krajem devedesetih godina prošlog veka. Međutim, poslanici donjeg doma britanskog parlamenta su se usprotivili predlogu Vlade da Britanija učestvuje u toj intervenciji i Premijer je nakon toga izjavio:

„Snažno verujem da treba da reagujemo na upotrebu hemijskog oružja, ali takođe snažno verujem u volju Donjeg doma. Iako predlog nije prošao, jasno mi je da britanski parlament, koji predstavlja volju naroda, ne želi vojnu akciju. To razumem i vlada će u skladu sa tim i postupati“.

Možete li da zamislite sličnu situaciju u našem parlamentu: da poslanici glasaju suprotno predlogu Vlade koju su sačinili i vode njihovi partijski lideri, da potom predsednik Vlade – bez obzira na činjenicu što predlog nije prošao tesnom većinom glasova, bezpogovorno prihvati volju parlamenta, da poslanici nakon toga bez ikakvih problema nastave obavljanje svojih poslaničkih funkcija i konačno da se sve to smatra normalnom parlamentarnom praksom.

DC, 30.08.2013.