Nezadovoljni paori najavili blokadu puteva – Poljoprivrednici iz Pančeva, Alibunara i Vršca danas će blokirati putne pravce od Pančeva do Beograda. Oni će to učiniti ukoliko ih niko iz Vlade Srbije ne primi na razgovor, a njihov predstavnik je tim povodom izjavio da će biti blokirani putni pravci prema Beogradu od 12 do 15 sati, kao i da će biti blokiran rad uljare u Somboru. Kasnije je varijanta blokiranja puteva bila unapređena – putevi će biti blokirani svaka dva sata.

Građanstvu niko nije objasnio šta se dešava ako neko od njih krene na put tim pravcem – na aerodrom, na zakazanu operaciju, na ispit, na suđenje, na letovanje ….. i kakve veze sa tim njihovim obavezama imaju prepucavanja između paora i njihovih poslovnih partnera – otkupljivača, nakupavca, prekupaca i drugih u kojima svake godine neko od njih nije u pravu – i obrnuto, zavisi koliko je rodna bila godina. Ako je malo rodilo, paori “zavrnu” sve navedene i prodaju svoju robu nakupcima za keš, da bi sledeće godine, ako rodi, ovi drugi dočekali svojih pet minuta, nudeći im niske otkupne cene i slično. I tako to godinama ide u krug.

Mi smo davno napustili tzv. dirigovanu, odnosno državnu privredu i prihvatili tržišnu ekonomiju – u prevodu uzmeš jednom daš drugom. Ne vidim kako država može da određuje cene poljoprivrednih proizvoda, a to je u osnovi onog što paori koji blokiraju puteve traže. Ako je reč o cenama po kojima država otkupljuje poljoprivrede proizvode za robne rezerve, tu se država ponaša kao i svaki drugi kupac – pregovara o cenama. Ako se ne dogovori sa prodavcem (paorima) može robu da nabavi na drugom mestu. To bi bila tržišna ekonomija za koju smo se davno opredelili. U svakom slučaju to ne može da utiče na cene koje su formiraju na tržištu jer na to utiče mnogo faktora, pa je tako i sasvim razumljivo da se cene koje se kod nas formiraju razlikuju od cena u Budimpešti, čije je izjednačavanje takođe jedan od zahteva paora.

Doneli smo i propise koji regulišu pomenute incidentne situacije – zakone o trgovini, zabrani nelojalne konkurencije, antimonopolskom ponašanju, zaštiti potrošača i dr. Imamo ih, ali ih ne primenjujemo.

Imamo i sve vrste javnih medija ali nisam primetio da se oni ovim pitanjima bave na ozbiljan način. Njih samo interesuiju incidentne situacije – jer izveštavanje o njima povećava tiraže, slušanost i gledanost. Uzroci koji dovode do incidentnih situacija ih ne interesuju. To je dosadno, pa zato taj vid novinarstva i ne gaje.

DC, 30.08.2013.