I neka su im rekli… – građanin Spaske (2)

mart 18, 2017 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Jedan drugi građanin, Sreten Spaske Spasić, u grupi MI, RAZOČARANI IZDANI I GLADNI SRBIJE, evo već čini se mesecima, svakog dana na fejsbuku objavljuje svoje priloge u nadi da će probuditi one svoje sugrađane koji vole da kažu – Ma svi su oni isti, neću da glasam ni za koga. Možda i Spaske misli da su oni svi isti, možda tako i jeste, ali se ne predaje, jer zna da je to jedini način da se rešimo zla koje nas je snašlo, pa kaže:

„Ako je ovo tčno i ako Vućić osvoji više od 50% u prvom krugu, onda ovaj narod i ne zaslužuje bolje. Pre dva dana održani su izbori u Holandiji, izlaznost je bila 81%. Ima jedna sitnica u vezi s tom Holandijom, prosečna plata u toj zemlji ostala bi 2.000 evra bez obzira ko da je pobedio i bez obzira na izlaznost, ali opet žele da se pitaju u svojoj zemlji.

Ovde su ljudi valjda zadovoljni sa platom od 22.000 dinara, normalno im je da im plata kasni 6 meseci, nije ih sramota pred decom kad ne mogu da im kupe nov pribor za školu, normalno im je da nose jedne pantalone i jedne cipele cele godine, super im je kad i za posao portira moraš prvo da se učlaniš u SNS, nije im problem sto ih gazda nije prijavio nego platu dobijaju na ruke pa ce zato imati penziju 50 evra, normalno im je da ne mogu sebi da priuste odlazak u bioskop/pozoriste, da kupe knjigu, ne osecaju potrebu da treba nešto da se promeni.

Pa onda ljudi sedite kod kuće i dalje, gledajte Parove i uzivajte u vašoj stvarnosti. Ali nemojte da krivite Vučića za to. Nije on taj koji za vas odlučuje 2. aprila da ostanete kod kuce. Budite toliko pošteni kad se pogledate u ogledalo.”

U poplavi komentara, isključivo od običnih građana – ni jedan od onih uvaženih, velikih, slavnih, čuvenih … kako ih sve nazivamo – i sada pre izbora, a tako ćemo i kad izbori prođu, kako god se oni završili, izdvajam komentar građanke Slavke Popović, koja kaže:  “Boze, u par posto prosirenih recenica, oslikana naša stvarnost, …ali ipak se nadam!

Ni Spaske ni Slavka Popović nisu ni uvaženi, ni slavni, ni čuveni, ali su – po mojim kriterijumima, veliki! Veći od raznih “bećkovića” i čitave plejade “uvaženih, velikih, slavnih, čuvenih akademika – mogao bih ovde da pomenem samo dva imena kao izuzetke, ali neću da se ne ogrešim ako postoji i neki treći, pomozite mi, ne mogu da se setim.  A njima će  biti i dalje isto – dobro, bez obzira ko pobedi na izborima. Moglo bi biti dobro i meni, nisam ja životno ugrožen – Volim za ručkom da otvorim flašu vina, dve mi mnogo!, jedna je od mojih životnih deviza, ali – treba nešto i uz vino, više ni ono ne prija. I zato ovaj tekst posvećujem Spasketu! Da, i Slavki Popović koju je Spaske animirao. Pokušajmo i mi. Pomozimo Spasketu – i sebi!

Dragiša Čolić, 18.03.2017.