If I tell you I have to kill you

novembar 27, 2018 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Gornji naslov (u prevodu: Ako ti kažem moraću da te ubijem) je naslov filmskog trilera Kenedi Goldsbaja iz 2015. godine i povod za neuspelu, a uz to i glupu šalu Saše Jankovića koji je nedavno u jutarnjem programu na tv N1, na pitanje voditeljke Minje Miletić o budućem nazivu njegovog političkog pokreta rekao – Ako vam kažem moraću da vas poljubim.

Ostalo je nejasno, šta je potom ispalo gluplje – neuspela šala, kako je to i sam autor kasnije objasnio ili reakcija ove renomirane televizije (redovno ih pratim i ne pišem ovo zato što sam prema njima negativno raspoložen – naprotiv) koja je tim povodom, na sajtu te tv kuće, usledila u formi oštrog  saopštenja:

„Na pitanje koje mu je, obavljajući profesionalno svoj posao, postavila novinarka N1 Minja Miletić, Saša Janković je odgovorio: „Mogu da vam kažem, ali onda moram da vas poljubim„.

Ne mereći težinu uvreda, koje se kontinuirano i od stane vlasti i od strane opozicije upućuju novinarskoj profesiji, N1 najoštrije osuđuje ovakav odgovor kao neprimeren i potpuno neprihvatljiv.

Odgovor bivšeg ombudsmana je novi primer da političke elite u Srbiji, nezavisno od toga da li su vladajuće ili opozicione i novinare i medije tretiraju na neprihvatljiv način.

Televizija N1 suprotstavlja se takvim pristupu, nezavisno od toga iz kog političkog spektra dolazi.”

Kad je o Saši Jankoviću reč, poznato je i pre toga bilo da on ima neke pogrešne predstave o građenju svoje političke harizme, ako o tome ovde uopšte i može biti reči. U sećanju je na primer i njegovo ne tako davno javljanje iz Beča gde celo popodne “sedim zgrčen od stresa i besa na sebe što ostajem u ovome”, a što mu je donelo mnoštvo zajebavanja na društvenim mrežama u stilu – mogao si da se grčiš i treseš i ovde u Beogradu, a ne da ideš čak u Beč, no to je više problem za ono malo preostalih njegovih političkih sledbenika a ne za uznemiravanje javnosti.

A što se tiče tv N1, nije poznato da li je to saopštenje pisao Jugoslav Ćosić lično “il’ mu je neko pomagao” (znate onaj vic kad čovek zaustavlja na Slaviji vozača spačeka i pita ga – Prijatelju, reci mi el’ si ovo sam pravio il’ ti je neko pomagao). Ne verujem da mu je pomagala Minja Miletić, jer da jeste ona ne bi u današnjem broju Blica pričala o pojavi nedostatka pravih udvarača, što kako se čini sve češće postaje širi društveni problem, čemu je posvećena i urednička kolumna u istom broju lista pod naslovom “Kako je čet uništio seks”, gde autor iznosi podatak da je “u poslednjih 25 godina procenat omladine koji su iskusili seks pao sa 54 na 40 odsto”. Ako je taj podatak tačan, a Blic je ozbiljan list, to bi trebalo da zabrine demografske stručnjake, jer proizilazi da oni od kojih se očekuje da brinu o natalitetu rađe “četuju” i sve češće pribegavaju tehnici ”sam svoj majstor”, čije posledice u društvu koje nas okružuje postaju sve vidljivije. A kako i  ne bi, kad čak i gore opisani Saša Janković, samo zahvaljujući velikodušnosti tv N1, nije umesto javne pridike zaradio tužbu za seksualno uznemiravanje. Ko je lud da se u takve rizike upušta.

U moje vreme nije bilo tako. Mi smo umesto tužbi za seksualno uznemiravanje dobijali šamare. O tome, da malo razvedrim ovu sumornu temu, evo jednog vica – U kupeu brzog voza jedna gospođa prekrstila noge i čita svoju knjigu. Voz se ljulja, a bogami i ona. Preko puta nje jedan gospodin čita svoje novine. Ne može da se skoncentriše – od ljuljanja. Odlaže novine. – Gospođo, mogu li nešto da vas pitam?” – Da gospodine! Recite. – Gospođo, ja bih vas jebo! – I, ju! Skoči gospođa i opali mu šamar. On, ništa. Uze svoje novine i nastavi da čita. Posle nekog vremena, gospođa, još uvek besna, obrati mu se: – Mogu li ja vas nešto da pitam? – Da, gospođo, izvolite. – Da li vi uvek tako, kad vidite zgodnu ženu, direktno … – Da, gospođo! – Pa vi ste se onda mnogo šamara u životu nadobijali. – Jesam gospođo, al’ sam se i najebao.

Bila su to srećna vremena.

Dragiša Čolić, 26.11.2018.