Vrhunac licemerstva jednog zlurado ostrašćenog grobara – javno pismo Blicu sa predlogom da ukine kolumnu Gorčina Stojanovića pod nazivom pasivni ofsajd

januar 2, 2019 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

Za pretpostaviti je da je želja uredničkog kolegijuma jednog lista koji pretenduje da bude ozbiljan da bude objektivan i nepristrastan, a posebno nemaliciozan, te da se to odnosi i na Blic – nije mnogo bitno, ali uzgred, list koji redovno čitam od njegovog osnivanja.

A pošto sam i ja, kao i Gorčin Stojanović, zaljubljenik – iz hobija, u fudbal, to čitam i ono što se na tu igru odnosi, pa tako eto i kolumne pomenutog autora pod nazivom pasivni ofsajd koje Blic objavljuje subotom i odmah da kažem da je moje definitivno uverenje da je on nepopravivi ortodokasni navijač Partizana i Barselone, što je njegovo lično pravo, ali na stadionu, u kafani i svim drugim mestima gde nađe za shodno ali ne i u jednom javnom listu, koji rekoh gore pretenduje da bude ozbiljan.

E sad, da me navijači Partizana – ne volim reč grobari čak ni kad je reč o protivničkom klubu, među kojima je i mnogo mojih prijatelja, ne bi odmaah uzeli na zub, počeću od Barselone da bih odmah na početku objasnio svoj stav o onim ružnim epitetima koje GS u svom spisateljskom opisu neštedimice arči. Svojevremeno sam objavio tekst pod naslovom Gorčin Stojanovič, “fudbaler” www.opancar.com u kojem sam uzeo u zaštitu Kristijana Ronalda, tada fudbalera Reala iz Madrida, od ničim izazvanih nasrtaja Gorčina Stojanovića, za koje sam i tada i sada smatrao da su ne samo grubi, već i neinteligentni, a GS je intelektualac pa bi trebao da shvati šta znači kad u svom subotnjem fudbalsko-umetničkom nadahnuću Kristijana Ronalda naziva lažnim Ronaldom – samo zato što je pre njega postojao još jedan fudbaler sa istim imenom, ili kad kaže: “Kristijano ne postaje boljim čovekom zato što igra protiv Lea Mesija, ali biva manje nečovekom …”, pa rekoh u gore pomenutom tekstu – Gorčin Stojanović je k’o Šiptar – kad voljem voljem, kad ne voljem koljem!

Epiteti koje koristi GS su i glupi, jer čime je to Kristijano Ronaldo dao povoda za to – on pošteno radi svoj posao fudbalera, niti je birao svoje ime, niti je bilo kome objavljivao takmičenje. Ne navijam ja ni za Barselonu, ni za Real, ni za Juventus u kome Ronaldo sada igra. Navijam za Mančester Junajted i fudbal. I po tom osnovu cenim znalce te igre, a tu spadaju svi gore pomenuti – i Mesi i Ronaldo, ovaj sadašnji i onaj prethodni, dakako.

Elem, u istom stilu GS piše i o protekloj fudbalskoj godini u Srbiji, pri čemu kao vredna pažnje ističe samo dva događaja: igranje reprezentacije na svetskom prvenstvu u Rusiji – za čije rezultate nalazi kakvo takvo opravdanje i drugi, igranje Zvezde, u ligaškom delu ovogodišnje Lige šampiona – za koje reče svaašta. U prvom planu je naravno da je Zvezda u toj grupi primila 17 golova (skor 5: 17), što je najgore odmah posle zagrebačkog Dinama – 22 primljena gola (GS), koji je poslednjih godina jedini sa ovih prostora i igrao u grupnoj fazi lige prvaka. Nepomenu i da je Zvezda u toj grupi smrti kako su je nadahnuti novinari nazivali (PSG, Liverpul i Napoli), osvojila 4 boda, valjda zato što je po do tada uhodanoj grobarskoj matrici samo igranje Partizana u grupnoj fazi lige Evrope 2010. godine u grupi sa Arsenalom, Bragom i Šahtjorom – poslednje mesto, bez bodova, skor 2:13, veći uspeh od Zvezdine osvojene lige šampiona u Bariju 1991. Godine – jer je ta pobeda osvojena na penale (GS) – nepomenu ni to da je Zvezda potom te godine ubedljivo postala i prvakom sveta, jer sve to za njegove fudbalske standarde nije dovoljno značajno. Da, pomenu i Udbu (Vučića nije – valjda zato što je ono prvo danas manje bezazleno).

Nije problem Gorčina Stojanovića u tome što on ne zna – vidi se da prati fudbal i da zna, već u tome što to što zna ne odgovara njegovoj fudbalskoj licemernoj prirodi. A to je osobinu “pri kojoj se čovek od spolja prikazuje u boljem svetlu nego što je to njegova unutrašnja realnost.” U zemljama gde je fudbal postao žestok biznis i gde jedan Nejmar vredi pet puta više od kompletnog tima Crvene zvezde, nisu retki visoki rezultati. Pre neki dan Arsennal izgubi od Liverpula sa 5:1 posle 22 utakmice bez poraza. A tog istog liverpula Zvezda pobedi u pomenutom takmičenju sa 2:0 i dovede ga u situaciju da u zadnjoj utakmici mora da pobedi Napoli, kako ne bi ispao iz daljeg takmičenja koje je apsolutno merilo njihove vrednosti.

Da je to uradio Partizan, ja bih se tome radovao, iako navijam za Zvezdu. A za Zvezdu navijam duže nego što Gorčin Stojanović – grobar ili Aleksandar Vučić – delija, imaju godina. Hoću li sada zbog njih dvojice to da menjam! Gluposti su to ko je koga osnovao. Pre osamdeset godina, u vremenu kada su ovi klubovi osnovani, sem vojske i policije drugih organizovanih institucija nije ni bilo. Vezivati to sada – Zvezdu za policiju, a Partizan za vojsku, ravno je gluposti kao kad bi neko sada podsećao da je svojevremeno general Franjo Tuđman bio predsednik Partizana ili da je Vulin sadašnji ministar vojni, te na osnovu tih okolnosti menjao i svoja navijačka opredeljenja.

Da zaključim – nije “greda” u tome što Gorčin Stojanović ima – dokazano u dužem vremenskom periodu, tako nakaradna fudbalska shvatanja, već u tome što mu jedno javno glasilo kome bi trebalo da bude podjednako stalo do svih svojih čitalaca to omogućava.

Dragiša Čolić, 2.1.2019.