Odričem se …

oktobar 22, 2018 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

… svog dela vlasništva u RTS – javnom servisu u vlasništvu građana Srbije, kako se taj servis pretstavlja svakog jutra na početku svog radnog dana. Njegove dugove ne priznajem, a sve što mi u vidu alimentacije bude uzeto za njegovo izdržavanje – bilo u vidu poreza ili obavezne tv pretplate, smatraću da je uzeto bez moje volje. A sve to iz razloga što nisu prenosili jučerašnji finalni susret ženske odbojkaške reprezentacije Srbije u borbi za titulu svetskog prvaka protiv reprezentacije Italije, što se po kriterijumima uređivačke politike nije desilo u šezdesetogodišnjoj istoriji postojanja televizije na ovim prostorima.

Neću ovde ni o značaju pobede koju su naše devojke u tom meču posle divovske borbe izvojevale – to ostavljam sportskim komentatorima i državnim zvaničnicima koji će im sasvim sigurno biranim rečima poslati pohvalne telegrame i čestitke.

Neću ovde ni o onome o čemu se CNN čudi – mala zemlja, a svetsko čudo u sportu, jer oni to nikad neće ni moći da shvate, a neću, naročito, ni o onome što je AV tim povodom izjavio – Ja sam jedini u njih veovao, ne samo zato što se carska ne poriče, već i zato što je opšte poznato da on o svemu, pa i o odbojciu, zna najbolje.

Pozivam Dragana Bujoševića i ostale aktere uređivačke politike RTS da javno objasne kriterijume po kojima je direktan prenos tog za ovu zemlju istorijskog sportskog događaja, bio manje značajan od direktnog prenosa prijema kod Predsednika države za koji sam siguran da će uslediti – i onoga što će im on tamo reći i direktnog „dočeka na balkonu“ koji će takođe uslediti i onoga što će im Vesić tamo reći.

Slutim da će u velikoj dilemi biti i profesor Dr Vladimir Vuletić, presednik Upravnog odbora RTS, sociolog po struci – ako na dnevni red predstojeće sednice Uptravnog odbora ne stavi pitanje razrešenja Dragana Bujoševića sa mesta Generalnog direktora RTS, jer moglo bi mu javno biti zamereno što kao sociolog nije svestan značaja sporta za široke nrrodne mase ili što je još gore od toga – kako objasniti toliku disproporciju u  njegovom poimanju sporta i ogromne posvećenosti koju predsednik Vućić toj sociološkoj pojavi poklanja.

Konačno pitam i Aleksandra Boričića, predsednika evropske odbojkaške federacije – sve jedno što je ovo bilo svetsko a ne evroopsko prvenstvo, jer i Evropa je u svetu, pa pretpostavljam da su i njeni pretstavnici učestvovali u odabiru idealnog tima sveta sa ovog šampionata, po kojim to kriterijumima su tu sedmorku birali da u njoj budu četiri Italijanke (poražene ekipe) i samo jedna iz Srbije (pobedničke ekipe), te da li to znači da je Srbija nenadano, a time po njima i nezasluženo, postala prvak sveta i kako tumače neobjašnjiv apsurd da čak ni Tijana Bošković, zvanično proglašena za MVP šampionata – najbolja igračica, ne bude član tog idealnog tima.

* * *

A ovo sam naknadno dopisao: Već vidim objašnjenja tipa – ovo je tržišna utakmica, dali smo ponudu za pravo prenosa, drugi su dali više, nismo mogli da ih pratimo, izgubili smo i sl.

Gospodo rešite problem – u saradanji sa nadležnim ministrom, predsednikom Vlade, predsednikom Države … Postavite pitanje da li je od većeg interesa za ovu državu da njeni građani na celoj svojoj teritoriji gledaju sportske prenose od nacionalnog značaja (ni fudbal se više ne prenosi) ili da gledaju rijaliti programe svih vrsta (od „parova“, „zadruga“, prenosa skupštinskih prepucavanja do svečanog otvaranja svega i svačega), te kako je moguće da od dve televizije sa nacionalnom frekvencijom – a nacionalna frekvencija je nacionalno dobro čijeg vlasništva, za razliku od onog što sam rekao na početku ovog teksta, neću da se odreknem, jedna – Pink, na primer, ima sredstava da kupi (uvozi) i opremi imaginarnu „zadrugu“ svim mogućim perverzijama, a druga – RTS, da nema sredstava ni za kupovinu prava prenosa od nacionalnog interesa. Sve to, naravno, pod prethodnom pretpostavkom da je ovo drugo – sa aspekta naconalnih interesa, važnije od pomenutog projekta „zadruge“ (samo kao primer).

A ako svi napred pobrojani nisu u stanju da taj problem reše, onda neka se javno svi ti razlozi saopšte, pa ćemo onda bar znati da ova zemlja pored ranije obznanjenog – problema navijačkih grupa, nije u stanju da reši ni ovaj problem.

Dragiša Čolić, 21.10.2018.