U poplavi vesti kojima nas krajem svake godine obasipaju sa predznakom “naj”, naiđoh na jednu koja mi se “naj dopala”. Objavljena je u božićnom izdanju “Kurira”. Nisam redovni čitalac tog lista – ovo napominjem odmah da me Dragan J. Vučićević, prvosrbijanac, vlasnik konkurentskog “Informera”, ne bi stavio na svoju crnu listu i, u skladu sa tim, na primenu adekvatnih mera.

       Zavarala me je najava na prvoj strani: Dragan Bjelogrlić – Ljudi nemojte više da se plašite vlasti. Šta li mu to znači? Nije valjda i ovaj odlepio! Za mene koji pre neki dan čuh komentar vođe povodom gostovanja Zorana Kesića u novogodišnjem program RTS, to bi u najmanju ruku čudno pa uzeh i taj liat. Na sreću, ništa od toga – ne od straha, već od takve izjave.

       “Dobro je što premijer gradi puteve, podiže BDP, pokušava da dovede investiture … Ali ako dozvoli dalju primitivizaciju Srbije i hitno nam ne pomogne da zaustavimo sveopšti kulovluk koji se ustoličava, džaba mu truda. Srbija se neće reformisati i sve što valja pobeći će odavde”. A u objašnjenju toga, Bjelogrlić navodi: “   ne želimo da živimo u ovom primitivizmu, nećemo da nam deca rastu sa ovakvim medijima, da se leče u propalim bolnicama, školuju u obezglavljenim školama, da su im kriminalci idoli, a prostitutke uzori!”

       Svaka čast i “Kuriru” koji je to preneo. Slučaj tog lista je paradigma onoga što bi se moglo desiti i na širem planu. Od “informer-ovskog” podaništva SNS-u – setite se samo kampanje protiv Đilasa koja je dovela do promene vlasti  u Beogradu, do najozbljnijeg protivnika tom istom režimu. Bilo je dovoljno da vlasnici “Kurira” i “Informera“, Aleksandar Rodić i Dragan J. Vučićević, dva najodanija poslušnika vlasti, zarate među sobom i dovedu vođu u situiaciju da se opredeljuje za jednog od njih. A kad se to desilo, onaj drugi je još žešće udario po onom prvom, tako da je i ovaj morao da se opredeli: „s kopljem ili na koplju – što mu je bio i jedini način opstanka, a onda je počelo sve da pršti. I tako smo, u nedostatku prave opozicije, od opskurnog lista kakav je „Kurir“ bio, dobili danas jedini pravi opozicioni list u Srbiji. Nije samo Dragan Bjelogrlić dao novogodišnji intervju tom listu. Intervju mu je dao i Predsednik države Tomislav Nikolić, koji u bliskoj prošlosti, pamtimo, i nije baš bio u najboljim odnosima sa njim, što je naravno izazvalo žestoku reakciju Vladinog sledbenika „Informer“ koji je u u svojoj božićnoj listi pod naslovom – Ko danas vlada Srbijom, ali stvarno, Predsednika države stavio na 8. mesto, a Željka Mitrovića, vlasnika rijaliti televizije Pink, na 7. mesto.

       I tu se sada, za političke analitičare, ukoliko se ne zovu Dragomir Anđelković, Dejan Vuk Stanković ili Branko Radun, otvara vrlo zahvalna tema – kako objasniti da Premijer svoje poruke narodu ne saopštava preko RTS-a, nacionalnog servisa u vlasništviu građana Srbije, već preko privatne televizije „Pink“, a predsednik države ne daje svoj godišnji intervju „Politici“, već „Kuriru“. Jedini logički zaključak koji bi se iz tog fakta dao izvući je da su i jedan i drugi shvatili da je ovo postala „rijaliti“ država koju su razume se sami i stvorili.

* * *

       Eto, ja tako. Sedim na Zlatiboru i k’o Mapetovac sa pristojne visine čekam da prođe vreme pirotehničkih i sličnih seansi u Beogradu. Prošla je ona “najluđa” novogodišnja noć, evo prolazi i “najradosniji” hrišćanski praznik, ostaje još da prođe i “najsrpskiji” praznik, srpska nova godina, pa da krenemo u novu godinu koja će nam kako smo blagovremeno obavešteni biti bolja od prethodne, ali ne bolja od one naredne koja tek dolazi.

       U međuvremenu, pozdravljam vas sa jednom porukom koja ovih dana kola po medijima:

       “Iz gnezda sokolova i jazbine gorskog vuka tebi piše i pozdravlja ljutog zmaja desna ruka. Isprazniću ceo šaržer i rakiju popit za te, pozdravljam te po sto puta, srećno badnje veće brate”.

 Dragiša Čolić, 07.01.2016.