Ovo pišem u afektu – na mah, što bi se reklo, iziritiran prilogom koji ide u tv dnevniku o današnjoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost kojom je predsedavao Tomislav Nikolić, predsednik ove moje Srbije, koji preti, preti, preti … da ne kažem nešto ružnije od toga. Svi ćemo da idemo u rat … i on će da ide, seti se u zadnjem momentu i sebe i predsedničke kampanje.

       Posle one jučerašnje idiotske seanse sa vozom i Vučićevog nastupa koga ovaj gore pomenuti oponaša, da ne zaostane, digoh se, ne mogu više to da gledam. Čitava njihova politika je stala u taj jedan voz, a rekoh gore šta o tom vozu mislim.

       „Ja volim Srbiju“ ide reklaama na televiziji – vesela neka emisija, vidim poznate likove, neću to da gledam, ne mogu, ne zbog njih – zbog naslova i onog koji je taj naslov smislio.

       Ne voli se zemlja ovako kako je ovi vole – a ja je volim, dokazao sam to celim svojim životom i volim je više i od Nikoliča i od Vučića i svih njihovih doglavnika i onih koji ovakvu idiotsku politiku podržavaju i napraviše od ove moje Srbije to što sada jeste.

Dragiša Čolić, 15.01.2017.