Zašto tužilaštvo ćuti?

januar 14, 2017 u rubrici Opančarski dnevnik 2017

       Slučaj Haradinaj – Srbija je, kao članica Interpola raspisala poternicu protiv Haradinaja za počinjene zločine za vreme rata na Kosovu i francuske vlasti su postupile po tome – uhapsile su ga i koliko smo po tv snimcima videli, sprovele u pritvor. Ta vest se pojavila u medijima još 4. Januara. A 12. Januara čujemo u vestima RTS-a da je „tužilaštvo danas dostavilo Ministarstvu pravde nove dokaze o ratnim zločinima Haradinaja”, koje – paralelna vest, „danas treba da donese odluku o slučaju Hradinaj”.

       Prvo pitanje koje se postavlja je zašto je Tužilaštvo toliko dugo čekalo sa dostavljanjem dokaza Ministarstvu pravde? Zar za aktuelni slučaj raspisane poternice ne postoje već spremljeni dokazi, makar i samo oni isti zbog kojih je međunarodna poternica i raspisana? Pod pretpostavkom da je Ministarstvo pravde te dokaze tog istog dana, bez ćitanja (!) – a Ministarstvo pravde nije običan poštar, dostavilo francuskom ministarstvu pravde, oni nisu mogli tog dana da budu na stolu francuskih sudskih organa koji su, tog dana, odlučivali o daljem pritvoru Haradinaja. I, francuski sud je odlučio – Haradinaju se ukida pritvor, oduzima mu se pasoš i nalaže da se svake nedelje javlja sudu, iz čega se ne može drugo zaključiti do da je postupak otvoren i da on i dalje traje. Pitam javno naše pravosudne organe – tužilačke, istažne, sudske, kakvu bi drugu odluku, po našim propisima, kod ovakvog činjeničnog stanja oni mogli da donesu? Zašto dozvoljavaju da ovaj pravni slučaj tumači Marko Đurić i time ga nepotrebno – bar za sada, politizuje? Zar to nije kontra produktivno i ne navodi francuske pravosudne organe na zaključak da je slučaj Haradinaj ispolitizovan, što je i osnovna teza kosovskih vlasti!

       Premijer juče, direkno iz aviona sa službene posete Indiji, sleće na zakazanu vanrednu sednicu Vlade sa jedinom tačkom dnevnog reda – slučaj Haradinaj! Slede saopštenja sa sednice – kritike Francuskoj, apeli ostalim članicama Evropske unije … Ovog puta se u medijskoj akciji Marku Đuriću pridodaje i mlađana Ministarka pravde Nela Kuburović, čije je Miniistarstvo o ovom prevashodno pravnom slučaju do sada sve vreme ćutalo. Da li je to razlog što se evo več treći put za redom za Ministre pravde postavljaju pravnici sa nedovoljnim radnim iskustvom, uz to i bez ijednog jedinog dana rada u pravosuđu!? Počelo je to sa Snežanom Malović – da ne kažu ovi iz sadašnje vlasti da samo protiv njih imam nešto, a ovima se ta praksa očigledno dopala pa posle iskustva sa Nikolom Selakovićem, evo sada imamo i slučaj njegove naslednice Nele Kuburović. A razlozi za takvu praksu su jasni – da je na mestu Ministra pravde čovek sa iskustvom i sopstvenim integritetom takve gluposti se ne bi dešavale.

       Uzgredno pitanje – Šta je sa vešću koja je nedavno objavljena da je BIA još 2010. godine prodala Šarićevom klanu dokaze o Haradinaju?

       Da nije ovde u pitanju zamlaćivanje javnosti radi pripreme za suočavanje sa stvarnošću – da je Kosovo davno izgubljeno, pa se navlače maske patriotizma. Tome u prilog ide i ova fešta sa ponovnim uspostavljanjem železničke linije sa Kosovskom Mitrovicom. Ako se htelo da se time Srbima sa Kosova olakša komunikacija sa maticom Srbijom, onda je to trebalo sprovesti tako da to i uspe, bez mnogo pompe i šaranja voza parolama koje ona druga strana doživljava kao čistu provokaciju, što mogućnost uspeha tog projekta svodi na minimum.

       Naravno, za sve će to opet biti kriv Borko Stefanović koji je svojevremeno kao običan tehnički pregovarač one Vlade potpisao nekakav dokument o početku pregovora sa Kosovom, pa ova Vlada, koja jedva da postoji nekih pola godine, tu više ništa nije mogla da učini. A Haradinaj? Ko njega jebe, neće biti ni prvi ni poslednji koji se za svoja zverstva prema Srbima izvukao. Važnije su ovde stvari u pitanj

Dragiša Čolić, 14.01.2016.