Predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, se konačno ovih dana pojavio u Skupštini da odgovara na poslanićka pitanja.

       Priče o tome počele su još krajem aprila – poslanici opozicionih partija u Skupštini Srbije upozorili su da vlada Srbije već devet meseci izbegava da u parlamentu odgovara na poslanička pitanja, bila je vest koja se tih dana mogla naći u štampi. Te optužbe su od strane aktuelne vlasti bile oštro demantovane. Najpre od strane predsednice Skupštine, Maje Gojković lično, koja je imala i spremne podatke – Premijer Srbije Aleksandar Vučić je proveo 215 sati u republičkom parlamentu. I ne samo to, Predsednica je imala spremne podatke i za one koji su bili pre Vučića – Vlada Mirka Cvetkovića 2011. i 2012. godine nijednom nije došla u parlament, 2009. godine su došli tri puta, a 2011. godine četiri puta. A moj omiljeni lik, Zoran Babić, zvani Bimboje, šef poslaničke grupe u Skupštini Srbije je imao još preciznije podatke – U periodu od 2008. do 2012. godine vlada Mirka Cvetkovića je poslanicima polagala račune svega sedam puta, a da je Vučićev kabinet je za dve i po godine bio u parlamentu 11 puta. – Cvetković je za četiri godine proveo 74,5 sata, a Vučić je, u skladu sa najavom da ćemo ovde spavati i piti, proveo u parlamentu 215 sati. Statističari su odmah izračunali – ako je Vučić bio u parlamentu 215 sati iz 11 puta, to znači da je svaka njegova poseta u proseku trajala po 19,55 sati – neto, bez pišanja, jer kako je još ranije objasnio pomenuti Bimboje, Premijer ima i bešiku za divljenje.

       Ako je tako, onda ne čudi izjava Dragana Šutanovca, DS-ovog bimboja, koji kaže da je Premijer u Skupštini trošio vreme – na pitanje koje traje tri minuta on odgovara 333 minuta. Sportskom terminologijom rečeno – odugovlači igru, da ga ovi iz opozicije ne bi nešto još pametnije pitali.

       A mogli su na primer da ga pitaju – ako je, prema saopštenju Ministarstva za finansije, javni dug Srbije na kraju maja 2015. iznosio 24,09 milijardi eura, što je 72,7 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), to znači da je naš BDP negde oko 33 milijarde eura. Ako će prema optimistikim kazivanjima Premijera naš javni dug do 2017 godine porasti do 80% BDP-a, to znači da mi do tog perioda planiramo da se zadužimo za još oko 2,5 milijarde evra, odnosno do 26,5 milijardi eura, da bi onda, te 2017. godine, javni dug počeo da pada. Koliko brzo i kada  bi dostigao cifru od 15,4 milijarde eura koliko je iznosio javni dug sredinom 2012. godine na početku naprednjačke vladavine, to se ne saopštava. A iz toga sledi još interesantnije pitanje – pošto su izbori 2016. godine, dajte nam još jedan mandat da vam omogućimo obećano poboljšanje 2017 godine, a pošto će tada javni dug početi da pada – recimo istom brzinom kojom je i rastao u ovo napredno vreme – što je praktično nemoguće jer se sa porastom zaduženja uvećava i suma kamate za servisiranje tih dugova, naprednjacima bi bilo potrebno još dva, dakle ukupno četiri mandata da budu tamo gde su bili na početku svoje vladavine! Mašala! Merkelova će hvaliti naše reforme, kaže Vučić. Za takva pitanja nije potrebno ni tri minuta, pogotovu za onog ko u ovoj materiji nije laik, kao ja na primer, a valjda takvih ima u opoziciji.

       Umesto toga opozicija postavlja važnija pitanja. Prekaljeni opzicionar, Nenad Čanak, popularno zvani “Gde su naši novci”, pita premijera zašto je proglašen lovostaj na afričku grlicu, ističući da za to nema razloga, jer zahvaljujući tome je naša zemlja zarađivala od stranih lovaca. Premijer je priznao da ne zna šta je afrička grlica, ali je obećao – “Ako se time ugrožava ekonomija zemlje, Vlada će promeniti tu odluku”. Nenad Čanak je bio zadovoljan odgovorom Premijera.

       A kako to rade Britanci, objasnio sam u knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA (www.opancar.com):

       “Svakog utorka, uvek u isto vreme, 14.00 – 14,15h, question time za Prime ministra – vreme pitanja za predsednika Vlade, lično, jer nacija hoće da ga vidi, da mu postavlja pitanja. U 14.00, predsednik Vlade ulazi u Parlament i seda na svoje mesto. Spiker Parlamenta (on vodi sednice, predsednika i nemaju, jer svi su članovi Parlamenta ravnopravni) prekida tekuću raspravu, jer je 14,00, a to je vreme predsednika Vlade. On je tu i spreman je da odgovara na pitanja poslanika. Pitanja su direktna, koncizna i kratka – i od njihovih, a bogami i od njegovih. Odgovori isto takvi. Zapanjili biste se kada biste videli koliko za 15 minuta može da se postavi  pravih pitanja i dā pravih odgovora. Predsedniku ne pada na pamet, da „uzme banku i tupi“, jer, kako je ušao, u 14,15 ima i da izađe – dosta, vreme je isteklo, i njemu i poslanicima.…”

Dragiša Čolić, 04.07.2015.