Kad porastem biću pop

16 novembra, 2015 u rubrici Opančarski dnevnik

       Reći će mi čitaoci da ne znam šta hoću. Prvo sam pisao da hoću da budem akademik, pa kad su se pojavili notari da hoću da budem notar, a sad bi hteo da budem pop.

       – Oče, koliko sam dužan za ovo što ste otpevali – Ne znam, svi daju po 100 eura, a vi koliko hoćete. To je uobičajeni dijalog koji se vodi posle sahrana, pomena, slava, preslava, rođenja, krštenja …., za venčanja, razna osveštenja i slične verske manifestacije je cifra znatno viša – svi daju po … a vi koliko hoćete. Prilozi vernika povodom praznika – Božića, Uskrsa, stranačkih slava i drugih proslava su naravno još veći. A sveštenici, božiji izaslanici na zemlji, sve to, razume se u ime Svevišnjeg, uzimaju u kešu, bez potvrde i fiskalnog računa. Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o porezu na dodatu vrednost i mnogi drugi zakoni za njih ne važe. Ne zato što zakon tako kaže, već zato što se to tako podrazumeva ili zato što se svi prave blesavi, ko će ga znati – greh je za to pitati popa!

       A popovi se opustili. Ne samo što kradu od Boga i naroda, kradu i međ’ sobom. Evo ovih dana stiže vest – Patrijarh posmenjivao sveštenstvo hrama Svetog Save, na Vračaru. Nestalo nekih 30.000 eura što su ih vernici donirali za Božić – za završetak Hrama! Kažu upućeni, da je među sveštenstvom nastala panika, naročito kod onih koji služe narodu – i Bogu, u većim crkvama, crkvi Ružici i Sabornoj crkvi.

       Nije to neuobičajeno u crkvenim krugovima. Sećate se Episkopa Artemija koji je služio – više bi odgovaralo – koga su služili na Kosovu. Niko mu ništa nije mogao dok se ostali iz “branše” nisu osetili ugroženim zbog para koje je krao, pa vladike Konstantina koji je “služio” u Nemačkoj, pa vladike Filareta, pa Georgija koji je gazdovao kanadskom eparhijom. Svi su oni smenjeni, pardon raščinjeni, zbog para. To im je jedina i najveća kazna. One druge, ovozemaljske kazne za njih ne važe. A i ko bi to i kako istražio. Sećate se onog vica kad su pitali žitelja Novog Zelanda, zemlje sa najvećim brojem ovaca po glavi stanovnika – kako izbroje tolike ovce, a on hladno rekao – prebrojimo im noge pa podelimo sa četiri. Plaši me da je i onih pomenutih 30.000 eura izračunato takvom računicom. A što se tiče ovaca (naših), to je još jednostavnije.

 Dragiša Čolić, 16.11.2015.