Verovatno znate onaj vic kad su anketari došli u selo da prave anketu o seksualnom životu meštana. Anketiraju jednog starca, a on krene – jebe me suša, jebe me poplava, jebu me porezi, jebe me država …. Snajka ga prekide rečima – Tata, ne pitaju te oni za to, pitaju te o tvom seksualnom životu. Na to se starac okrete i reče – Ja snajo, pričam ko mene jebe, a ti kad dođeš na red pričaj ko tebe jebe.

       Radi se o onoj klasičnoj priči o ludom i zbunjenom i ja sam svestan da sam sa svih strana zbunjen, ali mi nije jasno zar baš mora da me zbunjuje i Maja Gojković, predsednica Skupštine. Ova žena, što se zna, drži bar dva rekorda.

       Jedan, po broju stranaka koje je do sada promenila – bila je i u Šešeljevim radikalima i u Koštuničinom DSS-u i u Dinkićevom URS-u i u Veljinoj Novoj Srbiji, evo je i u Vučićevom SNS-u, a imala je koliko se sećam i svoju sopstvenu stranku koju je takođe napustila, pa se pitam čime je ta osoba zavrednela da me zbunjuju i time što je postavljaju za predsednicu Narodne Skupštine. Ko koga tu jebe – onaj ko je nju postavio na tu funkciju ili obrnuto – ona njega.

       Drugi rekord, kako štampa piše, ova persona drži po broju službenih putovanja u inostranstvo –  nikad sama, i troškovima tih putovanja, pa me kao poreskog obveznika ove zemlje interesuje, ako već ne mogu da utičem na broj tih putovanja i količinu potrošenih para, o čemu to ona i sa kim na tim putovanjima razgovara. Žarko bih želeo da negde pročitam i izveštaje sa tih piutovanja. Verujem da bi to bilo izvanredno štivo iz serije – priče o ludom i zbunjenom.

       A povod što o ovoj individui – koja bi, ne daj Bože da se Tomi nešto desi, bila i šef ove zbunjene države je banalan – pročitah danas u novinama sledeću vest: Predsednica Skupštine Srbije u dva navrata tražila od MUP-a da joj zameni telohranitelje jer joj ne daju da se fotografiše kad to poželi! O tome nisam ni razmišljao – ko bi pomislio da ova persona ima i telohranitelje o državnom (našem) trošku, pa mi na um pade misao – Mogu li i zbunjeni, a ima nas više, da od države dobiju bilo kakvu zaštitu, od onih koji su ludi ili se samo tako prave.

Dragiša Čolić, 14.11.2015.