U knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA pisao sam o kadrovskom sistemu mediokriteta u onom tamo vremenu – komunizmu. I sad sam u dilemi kako da nazovem ovaj sadašnji koji je od onog mnogo gori, jer mediokritet je srednjak a ovo sada je daleko od toga. Što reče Basara, tražio sam u rečniku neku goru reč, ali je ne nađoh, pa nezadovoljan učinjenim odlučih da samo ispred onog – mediokritet, stavi „mega“, što naravno nema nikakve veze sa Megatrendom i sličnim univerzitetima, jer posledice tog srednjaštva će se tek osećati.

       A neposredni povod za ovu temu dao mi je čovek sa imenom Peruača, koga sam pre neki dan video u TV dvnevniku. Znate, kad čovek na televiziji vidi nekog lika koji sedi za velikim stolom iza uredno, pod konac sređenim papirima, koje on lista ne gledajući u to što radi, u stilu – baš me briga šta u njimu piše, onda vam je jasno da je taj tu samo zbog slikanja, te da ga stoga i ne možete povezivati sa nečim pametnim, a šta bi drugo moglo biti do kriminal, koji u ovim vremenima i na ovim prostorima cveta u izobilju.

       Elem razlog pojavljivanja pomenutog gospodina, visokog državnog funkcionera – direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, na televiziji nije daleko od pomenute pretpostavke – uhapšen je zbog primanja mita! Slučaj je vrlo jednostavan i nije zahtevao neku posebnu policijsku istragu. Sve je počelo nedavno kad je u Lučanima od infarkta umrla jedna radnica benzinske pumpe.  Inspekcija rada koja je izašla na uviđaj nije našla da za njenu smrt postoji odgovornost poslodavca. Međutim, kako piše štampa, inspektori rada su se posle nekoliko dana vratili i konstatovali da postoje neke nepravilnosti u radu kompanije koja je posredovala u zapošljavanju nesrećne radnice. Šta je to moglo biti a za šta bi Agencija za posredovanje u zapošljavanju mogla biti odgovorna, nije saopšteno a bilo bi baš interesantno čuti šta je u pitanju, no – bilo kako bilo, novopečeni direktor inspektorata je pozvao direktora pomenute agencije i zatražio mu 30.000 eura, kako bi stvar bila regulisana. Direktor agencije je reagovao na uverljiv način što je našeg junaka valjda i zavelo – Nemam toliko, ali mogu da vam dam 15.000, što je ovaj prihvatio, a direktor agencije potom otišao u policiju…. Ostalo je bilo rutina – Peruača je uhapšen.

       Slučaj ne bi ni najmanje bio spektakularan, jer korupcije kod nas ima na svakom koraku, jer da nije tako, ne bi aktuelna Vlada u ostavci potrošila pola planiranog mandata na te stvari. Poenta je međutim u nečem drugom.

       Opisana jajara je provereni partijski kadar, policajac od karijere. Kako piše u štampi radio je kao operativac u SBPOK u Odeljenju za narkotike kao načelnik. Potom je postao šef odseka u Odeljenju za kontraobaveštajnu zaštitu u kabinetu ministra policije Ivice Dačića. To radno mesto je zamrzao i odlukom Vlade Srbije 23. avgusta 2012. imenovan je za direktora Inspektorata za rad Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Ne piše da li je krao i na prethodnim funkcijama, iako je malo verovatno da tako iskusan čovek započinje karijeru lopova u poznim godinama.

       I tu se sad otvara najvažnije pitanje – kakvu to mi kadrovsku politiku vodimo. Dokle će partijska karijera biti ispred svih drugih – radnih, stručnih, ljudskih kvaliteta. Ne znam koje je partije ovo kadar, ali nije ni bitno. Sudeći po reakciji potpredsednika SPS Branka Ružića, osvedočenog zaštitnika ovakvih kadrova – nevini su dok se na sudu ne dokaže suprotno (a suđenja traju sve do zastarelosti) biće da je to njihov kadar. A ta partija štiti svoje kadrove – očekuje se da ga Dačić vrati u policiju na mesto svog pomoćnika. Nedavno je to isto učinio i sa bivšim načelnikom žandarmerije, da bi ovaj u vreme izbora na Kosovu, boravio tamo i privatno zavodio red na biralištima i oko njih. Sve borci iz devedesetih godina.

DC, 21.03.2014.